Skip to content
zorana.karapandzin@gmail.com Beograd, Srbija
  • Home
  • O meni
  • Preporuke
  • Recenzije
  • Svaštoteka
Knjigoteka
Vernon Trodon, 3. deo – sjajan kraj jedne mračne avanture

Vernon Trodon, 3. deo – sjajan kraj jedne mračne avanture

Vernon Trodon 3 je poslednji tom trilogije Viržini Depent, kroz koji cela priča dobija svoj pun smisao, i u kom sva genijalnost autorke dolazi do izražaja.

Leni, Maks Porter – kada mašta pisca iznedri bajku za odrasle

Leni, Maks Porter – kada mašta pisca iznedri bajku za odrasle

Leni je roman Maksa Portera koji je jedna mračna bajka za odrasle. Na svega 180 strana, ovaj genijalni pisac nam govori mnogo toga na veoma neobičan način.

Vreme svinga, Zejdi Smit – bildungsroman začinjen plesom

Vreme svinga, Zejdi Smit – bildungsroman začinjen plesom

Vreme svinga, jeste jedna priča o odrastanju dve obične devojke, začinjena pitanjima o rasi, feminizmu i klasnoj pripadnosti, ali i dobrom muzikom i plesom.

Moja borba, Karl Uve Knausgor – prvi tom

Moja borba, Karl Uve Knausgor – prvi tom

Moja borba je autobiografija norveškog pisca Karl Uve Knausgora u šest tomova. Prvi deo donosi upravo uvod u tu borbu, kao i u odnose sa ljudima oko njega.

Stakleno zvono Silvije Plat – živimo li svi i danas pod njim?

Stakleno zvono Silvije Plat – živimo li svi i danas pod njim?

Stakleno zvono je jedini roman Sivlije Plat, koji govori toliko mnogo, da ni čitavi opusi pojedinih autora ne bi mogli da se porede s njim.

Izdisaj, Ted Ćang – priče koje pružaju neke nove (genijalne) ideje

Izdisaj, Ted Ćang – priče koje pružaju neke nove (genijalne) ideje

Izdisaj je druga zbirka priča Teda Ćanga izdata kod nas. U pitanju je jedan od najnagrađivanijih autora SF žanra, pun fenomenalnih ideja koje iznosi sjajno.

Just kids, Patti Smith – Njujork sedamdesetih u punom sjaju

Just kids, Patti Smith – Njujork sedamdesetih u punom sjaju

Just kids su memoari koje je Patti Smith posvetila umetniku svog života – Robertu Mejpltorpu. Ovo je knjiga koja sjajno opisuje život umetnika sedamdesetih.

Vernon Trodon, 2. tom – nastavak priče o otpadnicima koje smo zavoleli prošle godine

Vernon Trodon, 2. tom – nastavak priče o otpadnicima koje smo zavoleli prošle godine

Vernon Trodon je roman Viržini Depent koji je kod nas stigao prošle godine. Prvi deo je bio samo uvod u priču, igranka je tek krenula (bukvalno).

Živi pesak, Malin Pešon Đolito: kad je triler toliko dobar da prevazilazi žanr

Živi pesak, Malin Pešon Đolito: kad je triler toliko dobar da prevazilazi žanr

Živi pesak je roman koji je više od običnog trilera. Autorka je uspela da istovremeno gradi tenziju u knjizi, ali i da zagrebe po površini švedskog društva.

Peti Bitls: grafički roman o čoveku koji je pokrenuo bitlmaniju

Peti Bitls: grafički roman o čoveku koji je pokrenuo bitlmaniju

Peti Bitls je grafički roman o čoveku koji otkrio Bitlse i od njih napravio svetski fenomen. Ovo je jedna sjajna priča, propraćena savršenim ilustracijama.

Posts navigation

Older posts

Registruj se da dobiješ mail kad izađe novi članak. Obećavamo da nećemo smarati!

my instagram

BOOK CLUB x GIVEAWAY 🎩 E sad, znate za Book Cl BOOK CLUB x GIVEAWAY 🎩 E sad, znate za Book Club koji na dva meseca organizujemo @bukmarkic i ja? Ako ne znate, priča ide ovako. Pre više od godinu dana, Marko i ja smo se skontali na Instagramu, palo nam na pamet da čitamo nešto zajedno i uključimo druge ljude. Od tada smo čitali mnogo zanimljivih knjiga, a ovog puta smo se na keca složili da to budu Borhesove priče - "Maštarije" . JA SE JAKO RADUJEM! Svaki put je bilo zabavno čitati u društvu i diskutovati u grupi, zaista je divno jer dobijete neke nove ideje i doživite knjigu skroz drugačije nego kad biste je sami čitali. Ovog puta je izdavačka kuća Laguna želela da podrži naš book club (hvala @laguna_knjige) i da pokloni jedan primerak nekome ko bi učestvovao. Dakle, jedini uslov je da želite da čitate s nama. Verujte mi, stvarno je super čitati sa 20-ak ljudi, komentarisati i čitati tuđa tumačenja. Ako želite da učestvujete i da osvojite "Maštarije", ostavite samo emoji šešira u komentaru i to je to. Čitanje kreće 22. juna, tako da imate dovoljno vremena da razmislite. Ja nisam čitala Borhesa, ali sam od ljudi u čiji ukus verujem slušala da je ova knjižica neverovatna! Hajde da vidimo, ko čita s nama? 😊 ❤️ P. S. Kad nemaš inspiraciju za sliku, obuci izgužvanu haljinu čisto da se ne slikaš u trenerci, stavi klasik kao što je Borhes i dovoljno. 🌷
Krenula sam da živim normalno, da se vozim prevoz Krenula sam da živim normalno, da se vozim prevozom, a u prevozu sam čak počela i da čitam. Pošto sam cele nedelje išla od Autokomande do Zemuna za vreme najvećeg špica, uspela sam za dve vožnje da pročitam Priče o Nartima. Delom što je od Arene do Mostara pakao od gužve, kao da pandemije nije ni bilo, ali uglavnom zbog toga što su mi baš fino legle ove priče. Narti su jedan narod sa Kavkaza o kom mi realno nemamo pojma. I zašto bismo uopšte čitali o njima? Pa zato što su same priče jako, jako zanimljive! Ove legende su sve međusobno povezane, tako da imate utisak da čitate roman. Pritom su prožete mitologijom, ima i ljubavnih priča, prosto imate utisak da ste se vratili u detinjstvo i da čitate bajke. Svaka od njih je veoma poučna i nosi poruku koja je i dan-danas primenljiva. Mnogo mi je drago što sam ih pročitala - zaista nije loše nekad se odmoriti i od romana, prepustiti se ovako nekim pričama ili bajkama i prosto uživati. Posebno što, ako ih čitaš u busu, možeš da se osetiš kao da se nalaziš u nekom drevnom dobu a ne u prepunoj 17-ici. 😂 Bukvalno stavim masku, naočare za sunce, zamislim da sam tipa u Vesterosu gde se tako mačuju neki junaci, bore se protiv divova i piju pivo iz onih drvenih krigli. Takođe, ja znam da ovo nije relevantno za kvalitet dela, ali ovo je jedno od najlepših izdanja koje trenutno krase moju policu. Bukvalno jedva čekam da izađu i druga dva dela, da ih kompletiram, a onda ću jednog dana da čitam ove bajke svojoj deci. Jedno ogromantno BRAVO za @darma.books za ovo izdanje. Ovo je stvarno biser. #bookworm #books #bookphotography #bookster #readingmania #createexploretakeover #reading #bookaddict #bookstagrammer #bookstagrammers #readersofinstagram #read #fiction #bookstagramfeature #knjiga #knjiganadan #bookish #lovebooks #bookstagram
Šta reći o završnici ovog romana a da bude dovo Šta reći o završnici ovog romana a da bude dovoljno? Evo ima par dana kako sam završila i ne znam odakle da počnem. Čitanje ove trilogije je za mene i moja očekivanja bilo jedan rolerkoster. Kad sam počela prvi tom, u početku sam mislila kako ovo uopšte nije ono što sam očekivala. Ali kad sam ga završila, oduševila sam se. U drugom tomu je priča već poprimila neke druge dimenzije i otišla u drugom pravcu. A u ovom trećem ste već zaboravili one događaje iz prva dva, ali ideja knjige nikad nije bila jasnija. Kada bih morala da uporedim Viržini Depent s nekim ko spada u klasike, prosto ne znam koga bih izabrala. Toliko sam već pisala o ovoj knjizi da mislim da nema svrhe da vam više pričam o radnji i likovima. Ali ideje koje su ovde iznete su nešto što je itekako vredno pomena. Na primer, ideja o tome koliko je ono što se izdaje za "normalan" društveni poredak u stvari izopačeno. I to koliko je bahatost tog istog društva pogubna stvar. Depent se osvrće na terorističke napade na Šarli Ebdo i Bataklan, kao na događaje koji su oblikovali živote ljudi u Parizu od 2015. Ona kroz različite likove - rasiste, arape, izbeglice, bogataše i skitnice, pokušava da sagleda celokupnu situaciju i da nađe neki uzrok za tu izopačenost i to zlo koje se dešava. A pre svega pokušava (i uspeva) da odgovori na to zbog čega su određene grupe neprilagođenih oduvek bile proganjane i razapinjane. Pa i početak hrišćanstva je obeležen time što je jedna grupa nemilosrdno progonjena, a njen prorok razapet. I ta istorija se ponavlja. Zauvek će postojati ti koji se ne uklapaju i koje smatraju izopačenim i ludim u društvu koje nije svesno koliko brzo tone u mulju sopstvene izopačenosti. Smrt slobodnih mislilaca poput Bouvija je još jedan od elemenata koji Depent uzima kao bitne u današnjem vremenu, pogotovo što su takvi ljudi sinonim za revoluciju i neutapanje u kalupe. Zaista sjajna knjiga koja je počela kao jedna zabavna priča ali je do kraja prerasla u elegiju i odavanje počasti svima onima koji su svojom različitošću svet učinili lepšim i olakšali život svima onima koji se nisu pronašli u licemerju onoga što se naziva elitom.
Ovo je jedan od onih dana kada nemam snage ni za šta, obaveze čekaju, a ja bih najviše od svega volela da mogu da ih sve iskuliram i odem u jedan mega zabavan šoping, kako knjiga tako i sveha drugog. Da obiđem sve od Slavije do Kneza, spadnem s nogu, zabodem u knjižari i tamo blejim bar sat i po vremena, mozgajući koje knjige da uzmem. Da pijem neku previše slatku kafu (koju inače ne pijem, ali za vreme korone mi se eto baš pila), natovarim se kesama i cegerima punih knjiga i tako natovarena nosim svoje razmaženo kuče kući jer se umorilo. Bukvalno definicija savršenog dana. 🍀
Šta više da vam kažem od onoga što sam pisala Šta više da vam kažem od onoga što sam pisala u seriji storija o Dženis Džoplin? Ovo je biografija koju je pisala njena bliska saradnica i prijateljica, tako da bih mogla da kažem da verujem da su događaji opisani u njoj prilično verodostojni. Dženis je jedna od članova čuvenog "Kluba 27" koji čine brojne rok zvezde koje su umrle kad su imale 27 godina. Za razliku od nekih drugih, uzrok njene smrti je poznat - overdose heroinom. Dakle, nema u ovoj knjizi nikakvih revolucionarnih otkrića u tom pogledu. Međutim, tog vikenda u Los Anđelesu je bilo registrovano još nekoliko slučajeva smrti, što je ukazivalo na to da je bilo nešto čudno u tome što su uneli u sebe, bila je prevelika koncentracija čistog morfijuma u heroinu. Ne razumem se toliko u to, ali tako kaže u knjizi. Ko zna. Međutim, najtužnije je čitati o tome šta je dovelo do toga i gde je bio koren te nesreće. A koren je bio u najranijem dobu života. Otkako je bila vrlo mlada, osećala se odbačenom, nedovoljno lepom, pa je čak bila i proglašena za najružniju devojku u školi. I to je nešto što je jednostavno proganjalo zauvek. Bukvalno celog njenog života je postojao taj koncept Dženis kao ružne, tako da je ona očajnički želela da na neki drugi način pridobije ljubav i pažnju. Bila je ubeđena da nju niko ne može da voli, o sebi je mislila sve najgore i to se nije promenilo čak ni kada je bila obožavana od strane cele Amerike. Punila je stadione, dobijala sve što poželi, ali ta želja da pripada i da se "uklopi" je nikad nije napustila. Ovo je doba u kom svi teže da budu različiti i da se izdvoje. Individualnost je postala imperativ i apsolutno svi žele da pokažu kako su drugačiji od drugih. Međutim, oni koji su zaista drugačiji su uvek očajnički težili samo ka tome da se uklope! Zašto je ovo bitno? Pa zato što svi umemo da budemo govna prema drugim ljudima. Svesno ili nesvesno, umemo. Sledeći put kad pomislite da kažete nešto ružno nekome ili kad vam prva reakcija na nešto bude uvreda ili grube reči, pomislite prvo na to kakve posledice to ima. Neko je takav da se izbori sa time i da ga zaista zabole šta drugi ljudi misle. Ali ima mnogo, mnogo onih kojima nije tako i koji vuku posledice zauvek. ⬇️
☠️Čega ste se plašili kad ste bili mali? Ja ☠️Čega ste se plašili kad ste bili mali? Ja najčudnijih mogućih stvari. Ali stvarno KRAJNJE ČUDNIH. Mene nisu mogli da uplaše Babarogom ni vukom, ali kad vidim reklamu za Ktitor nameštaj sa Čkaljom, bukvalno počnem da vrištim od straha. (?!) Ne znam da li se iko seća te reklame jer je skroz nebitna, ali ja se sećam jer mi je zagorčavala život, a i mojim roditeljima koji nisu mogli normalno da gledaju tv. 🤦‍♀️ Plašim se žaba ceo život, ali nikad se nisam plašila mraka ni veštica. I tako, kažem VEOMA čudnih stvari. 🐸 Ali verujem da svako dete ima tako neki trip. Uplašiš se jednom nečega i to ostane kao trauma. 👹 Zašto ovo spominjem? Pa zato što sam čitala knjigu "Leni", engelskog pisca Maksa Portera, a okarakterisala bih je kao jednu mračnu bajku za plašenje odraslih. Glavni junak, radoznali dečak Leni, živi s roditeljima u selu nadomak Londona. Pored njih tu živi i Ludi Pit, slikar koji će postati Leniju najbolji prijatelj. A pored svih njih, živi i legenda o Mrtvom Čiki Potajničku, koji živi ispod zemlje, izgleda kao neka velika gomila granja i lišća i sluša misli ljudi. Da, on čuje šta svi meštani sela misle, a hrani se najviše Lenijevim mislima. Ipak, mi Lenijev glas čujemo samo kroz misli njegovih roditelja. Vidite da se reč "misli" ponavlja mnogo? Da, zato što je ovaj roman satkan od misli najrazličitijih ljudi i upravo to je njegova poenta. Porter je uspeo bukvalno da napravi eho od njihovih misli, a da ne pričamo o tome što je prezanimljivo čitati šta ljudi ZAPRAVO misle. Zato je ovo bajka za odrasle od koje bi trebalo da se uplaše i malo zamisle. Vrlo često svi mi osuđujemo druge, čak i onda kada ne izgovorimo to naglas. A tu negde postoji i neki Potajničak u vidu savesti kog smo zaboravili ili ga ignorišemo. A on je tu da nas natera da se vratimo svojoj pravoj prirodi, koja ne bi trebalo da bude tako zla i bezobzirna.U "Leniju" je to tooooliko dobro prikazano, da ja nemam reči da iskažem divljenje koje osećam prema mašti Maksa Portera. Eto i članak posvećen ovoj knjižici je na blogu, a link je u opisu mog profila pa pogledajte. Zbog same forme verujem da roman nije za svakoga, ali ja sam iskreno ODUŠEVLJENA! ☠️☠️☠️
"Bila je tačno iznad mene, na svojoj terasi, u ku "Bila je tačno iznad mene, na svojoj terasi, u kućnoj haljini i papučama, ruke su joj bile u vazduhu, vrtela se i vrtela, deca su bila oko nje, svi su plesali." Konačno završih i Vreme svinga! Ovo je jedan moderan coming-of-age u kom se autorka dotiče mnogo različitih tema i o njima diskutuje. Uglavnom, radi se o prijateljstvu dve devojčice, kasnije devojke, sve dok ih život ne odvede potpuno različitim putanjama. Zejdi piše tako što smenjuje sadašnjost i prošlost, daje nam poglavlja naizmenično, tako da taman pomislite - jao jes, evo je Trejsi, a ona vas iznenada odvede u Afriku gde glavna junakinja provodi vreme pomažući da se sagradi škola za devojčice. Ima zaista mnogo likova, a meni lično su bile najzanimljivije majke dveju drugarica, pošto su sušte suprotnosti. Ono što mi se dopalo, jeste način na koji je Zejdi opisala odnos između majki i ćerki i to što se dotakla tog pitanja majčinstva i toga koliko jedna majka sme sebi da dozvoli da joj nešto drugo bude podjednako važno kao dete (ili čak važnije). Šta mi se nije dopalo ovde? Pa upravo to što imam utisak da se Zejdi svih ovih tema samo dotakla i retko gde je zalazila malo dublje. Čini mi se da je htela da kaže toliko toga, ali se u toj želji izgubila, raspisala i svega se dotakla nekako površno. Ona zaista piše detaljno i opširno, ali na momente mi je o nekim potpuno nebitnim stvarima pisala previše i predugo, a o nekim koje su fakat interesantne vrlo oskudno. Zejdina moć zapažanja je neverovatna, ali prosto se nekad toliko raspiše o svemu da ta cela ideja izgubi poentu. Ima sjajne ideje koje su ovde prosto meni ostale nedovoljno razrađene. Takođe, skakanje s teme na temu mi je baš otežavalo da se investiram u priču. Taman se udubim u jedan deo, a onda naiđe poglavlje koje s njim nema veze i kroz koje mi bude teško da prođem. Ceo taj momenat oko plesa je recimo nešto što je meni bilo zanimljivo i što je ovu priču moglo da učini jako zabavnom i originalnom, ali čini mi se da je i ta metafora nekako ostala nerazrađena. Nekako imam utisak da je htela da kaže mnogo toga, ali je većina stvari ostala nedorečena. ⬇️⬇️⬇️
☀️GIVEAWAY ☀️ Pošto sam vas toliko smaral ☀️GIVEAWAY ☀️ Pošto sam vas toliko smarala sa ovom knjigom, red je i da poklonim jedan primerak nekome. Šalim se. Ovo je knjiga koju vam zaista od srca poklanjam jer mi je zaista bilo žao dok nije postojala na srpskom, jer znam da ima mnogo njih koji su želeli da je čitaju, ali im čitanje na engleskom ne ide najbolje. E pa evo, u saradnji sa @laguna_knjige dobijate od mene jedan primerak. Woohoo! 🎉🎉🎉 "Kirka" je roman koji pristupa grčkoj mitologiji na malo drugačiji način, i u centar zbivanja stavlja jednu vešticu, devojku koja naizgled ni po čemu nije posebna. Kirka biva proterana na ostrvo Aiaia, gde će se njena sudbina ukrstiti sa mnogim poznatim likovima iz grčke mitologije. Zaista jedna knjiga koja je fenomenalno napisana, a laka za čitanje. ⭐Šta treba da uradite da biste je osvojili? Da napišete u komentaru koja vam je omiljena mitologija! Ja volim sve, ali mi je grčka nekako ipak posebna. ⭐ #LagunaKnjige #bookstagram #bookworm #books #bookphotography #bookster #readingmania #createexploretakeover #reading #bookaddict #bookstagrammer #bookstagrammers #readersofinstagram #read #fiction #bookstagramfeature #knjiga #knjiganadan #bookish
"I Gavran, stvorenje žalno, sedi stalno, sedi sta "I Gavran, stvorenje žalno, sedi stalno, sedi stalno, krila mu se oko bledog Paladinog kipa sviše, oči su mu zlokob prava, ko zloduha koji spava, svetiljka ga obasjava i sen mu po podu piše: duša mi se od te senke što se njišuć podom piše spasti neće – nikad više!" Jao ljudi znam da zvuči kliše, ali koliko ja volim ovu pesmu! Znala sam je napamet na engleskom i oduvek sam više volela da je čitam u originalu, ali sad se setih da imam ovu knjižicu sa različitim prepevima na srpski pa sam uzela da ih čitam. I naravno, došlo mi je da razmišljam o tome koliko je zeznuto prevoditi, a posebno prevoditi poeziju! Dobar prevod, odnosno prepev da se izrazim pravilnije, skoro je isto kao napisati pesmu iznova. Sećam se da sam, kad sam prvi put čitala ovu verziju "Gavrana" , pomislila - kako li se samo setio reči ZLODUH?! GENIJALNO. Često se ovde upustim u diskusije oko toga kakvi su prevodi domaćih izdavača, ali moram priznati da ne razmišljam sama mnogo o tome. S jedne strane, čitam dosta na engleskom i norveškom, a s druge strane, činjenica da ne razmišljam o prevodima govori da su zapravo dobri. Šta vi mislite? I koju verziju "Gavrana" više volite? 🕸️
Kada sam pre nekog vremena napisala na nekom stori Kada sam pre nekog vremena napisala na nekom storiju nešto vezano za ovu knjigu, nisam ni očekivala da će mi se javiti toliko ljudi koji je obožavaju. Iskreno, verovala sam da je kvalitetna ali nisam imala u planu da je čitam baš sad. Ali pošto su planovi tu da se kvare, pročitala sam prvi deo. Kao što znate, "Moja borba" je autobiografsko delo. Karl Uve Knausgor je čovek koji naizgled ni po čemu nije poseban, pa vi možda sad razmišljate zašto biste uopšte i čitali njegovu autobiografiju. Pa zato što je napisana neverovatno i zato što se bukvalno uživa u svakoj rečenici. Zaista imate osećaj da ste tamo s njim i da doživljavate sve to isto. On sa najvećom pažnjom opisuje svaku sitnicu tako da imate utisak da sve ima neku svrhu. Meni se čak u jednom trenutku pripušila cigara, kako je on opisivao sa kakvim apetitom uvlači dim. 🙈 Iako je obimno, meni je bilo presjajno i prezanimljivo jer nije samo puko opisivanje radnje. U prvom tomu se u suštini upoznajemo sa autorom, likovima iz njegovog života i međusobnim odnosima. Daje nam uvid u to kakve odnose on ima sa različitim članovima svoje porodice, verovatno kako bismo se na neki način pripremili za ostale delove. Knjiga počinje i završava se smrću. Odnosno, završava se sahranom njegovog oca, koja očigledno predstavlja jednu od prelomnih tačaka u njegovom životu. I ceo ambijent jedne skandinavske porodice je ovde opisan jako iskreno, mogu samo da zamislim šta sledi u ostalim delovima kad zalazi dublje u svoje odrastanje i vaspitanje. Pored toga, ova knjiga obiluje piščevim promišljanjima o životu, vremenu, sreći, smrti, a ti stavovi su posebno zanimljivi. Čitate i pitate se kako je uspeo sve to da iskaže rečima! Zaista nisam očekivala da ću ovako uploviti u ovu priču, a posebno nisam očekivala da će mi biti ovako lako da je pročitam i da će mi ovako "kliziti". Mislim da ću sledeći deo čitati baš uskoro jer je ovaj prvi takav da vam samo da naznake toga kakav je ovo čovek u pitanju i kakva je ta njegova borba. Presjajna je knjiga iskreno, svideće se svakom ljubitelju klasika, tu nema greške! ✨✨✨ P. S. Ceo prikaz imate na mom blogu, link je u opisu profila. 🍀
Evo koje sam ja izdanje "Okanskih visova" čitala! Evo koje sam ja izdanje "Okanskih visova" čitala! Imam celu jednu kolekciju ovih starih izdanja i njih sam čitala kad sam bila u srednjoj školi, uz knjige koje sam pozajmljivala iz biblioteke. Ovo su bukvalno neke lektire koje smo još od babe nasledili i još uvek stoje u našoj porodičnoj biblioteci. Sad gledam ova nova izdanja nekih klasika koja su prelepa, ali ne kupujem ih ako ih imam među ovima, jer imam utisak da bih time nekako izdala ova stara koja su bila uz mene celog života. Verovatno vam zvuči glupo, ali eto tako nekako to doživljavam. Volim ovaj žuti papir, volim ovu boju i uspomene koje budi. Sećam se kad sam iz ovih izdanja gutala poeziju Miljkovića, Disa i Vasiljeva. Postoje ti neki pesnici čije zbirke za mene postoje samo u sklopu ovih izdanja i, koliko god bih želela da imam neke nove i lepe, osećam da ipak samo ova izdanja bude neki savršen osećaj čitanja tih stihova. Da li imate vi ovako neke stare knjige od kojih ne možete da se odvojite i koja imaju veliku sentimentalnu vrednost?
Evo jednog random posta. Na ovoj fotografiji imate Evo jednog random posta. Na ovoj fotografiji imate jednog prirodnog džindžera i jednog koji nije baš prirodni, ali se srodio sa tom bojom kose pa skoro i da jeste prirodni. Inače, ja sam riđa od 2007. godine, tako da ne smem ni da izračunam koliko je to godina. Bilo je tu svakakvih nijansi crvene, ali nijednom do dana današnjeg nisam pomislila da promenim boju kose. Ako niste znali, za ove džindžer mačke kažu da su najveće pričalice, da su jako "loveable" i mirne. Ne znam da li to može sa se odnosi i na vlasnike mačaka, ali svakako kažu i da životinje i njihovi vlasnici počinju da liče u nekom trenutku. U svakom slučaju, Ringo je jedna mačka za poželeti svakom ko tvrdi da nije cat person ili da mrzi mačke, da ga jednim pogledom razuveri i dokaže mu da ljubav dolazi u svim oblicima, pa i u ovom narandžastom. 🧡
Load More... Follow on Instagram
This error message is only visible to WordPress admins

Error: There is no connected account for the user 799887884 Feed will not update.

Najnovije

  • Vernon Trodon, 3. deo – sjajan kraj jedne mračne avanture
  • Leni, Maks Porter – kada mašta pisca iznedri bajku za odrasle
  • Vreme svinga, Zejdi Smit – bildungsroman začinjen plesom
  • Moja borba, Karl Uve Knausgor – prvi tom
  • Stakleno zvono Silvije Plat – živimo li svi i danas pod njim?

Komentari

  • Milka on Sahranite mi srce kraj Ranjenog kolena: kraj jednog naroda i jednog sna
  • Zorana Karapandzin on Istorija pčela, Maja Lunde: Šta će biti sa nama ako pčele izumru?
  • Milka on Istorija pčela, Maja Lunde: Šta će biti sa nama ako pčele izumru?
  • Zorana Karapandzin on Zašto bi trebalo da pročitaš The Goldfinch Donne Tartt
  • Sandra on Zašto bi trebalo da pročitaš The Goldfinch Donne Tartt

Arhiva

  • June 2020
  • May 2020
  • April 2020
  • March 2020
  • February 2020
  • January 2020
  • December 2019
  • November 2019
  • October 2019
  • September 2019
  • August 2019
  • July 2019
  • June 2019
  • May 2019
  • April 2019
  • March 2019
  • February 2019
  • January 2019

Kategorije

  • Poezija
  • Preporuke
  • Recenzije
  • Slider
  • Svaštoteka
  • Uncategorized

Meta

  • Log in
  • Entries feed
  • Comments feed
  • WordPress.org
Add your own widgets here
Theme: Avant by Kaira