Skandinavska književnost – Mojih 5 omiljenih knjiga

Ako me pratite na instagramu i ako čitate ovaj blog, verovatno znate da sam studirala norveški na katedri  za Skandinavske jezike i književnost Filološkog fakulteta. Upisala sam to jer sam se u tom trenutku jako ložila na nordijsku mitologiju, umešao se malo i norveški metal, a i znala sam da ću studirati neki jezik. Norveški mi je lepo zvučao, jako je lep i pevljiv i odmah sam ga zavolela. Kad studiraš neki strani jezik, izučavaš ga iz više različitih aspekata.  Mene je tad zaista pretežno interesovala sama lingvistika skandinavskih jezika. Skandinavska književnost mi je, moram priznati, bila manje zanimljiva.

Za 4 godine studija sam čitala sve moguće – prvo sage, pa onda sve žive skandinavske pisce,  tako da sam zaista pročitala mnogo toga. Toliko mnogo da skoro uopšte nisam čitala neku knjigu za sebe tokom studija, sve je bilo vezano za Skandinaviju. I posle svega toga moram priznati da nisam uspela da zavolim skandinavsku književnost. Možda izbor knjiga meni nije legao, ne znam, ali evo i dan-danas ja i dalje ne mogu da se nateram da uzmem nekog Skandinavca u ruke.  A sad ih prevode naše glavne izdavačke kuće. Kad neko čuje šta sam studirala, prvo mi spomene Erlenda Lua i ja onda moram da klimam glavom i da zvučim oduševljeno (jer ga ljudi ovde prosto obožavaju), a zaista nisam.

Trebalo mi je dosta vremena da shvatim šta je to što ja ne volim kod skandinavske književnosti, a ni dan-danas nisam baš sasvim sigurna. Ima možda veze i s tim da sam se prezasitila, ali onda pomislim da ni u samom startu nisam bila oduševljena. Došla sam u nekom trenutku do zaključka da meni ne odgovara sam taj njihov ton pripovedanja. Skoro  svaka knjiga koju sam čitala u sklopu fakulteta bila je depresivna, tužna, ili jednostavno letargična. I skoro svaka me je bacala u neko loše raspoloženje. Ne mogu ništa da pričam ovim savremenim piscima kao što su Jo Nesbø ili Stieg Larsson, jer to nisam čitala, ali i ne privlači me jer su u pitanju krimići a to ne čitam.

Međutim, ne mogu da kažem da ne postoje dela koja su me oduševila. Inače sam probirljiva što se tiče knjiga, a o tome sam pisala ovde. Vidite i sami da nisam neki veliki ljubitelj skandinavske književnosti, ali ove knjige su mi zaista bile predivne i zato kod mene zaslužuju posebno mesto na polici. Pošto me je neko skoro pitao da li bih mogla da preporučim nešto od skandinavske književnosti, evo mojih favorita. 

 

5. Poslednji zapisi Tomasa F. za javnost, Kjell Askildsen (Thomas F’s siste nedtegnelser til almenheten)

Oprostićete mi što pišem imena pisaca u originalu, ali nikad nisam mogla da se naviknem da ovo ime napišem Ćel, kako bi trebalo da se transkribuje. Ovo je zbirka deset kratkih priča gde je glavni junak izvesni Tomas F. To je nadrndani matorac koji se samo tako šeta okolo i čeka da umre. Svaka priča opisuje jednu epizodu iz svakodnevnog života našeg junaka. Tomas F. je kao neki gledalac koji posmatra sve oko sebe i vidi sve najsitnije detalje. Isfrustriran je svojom samoćom i time što je ograničen svojom starošću. Ono što se meni svidelo jeste njegov istančani sarakazam koji izbija iz svake rečenice. Vrlo je mizantropski nastrojen prema ljudima oko sebe, a istovremeno užasno usamljen.  Ja znam da je ova knjiga prevedena na srpski, ali moram priznati da je nisam viđala po našim knjižarama. Pa neka ovo bude i jedan apel na naše izdavačke kuće da izbace neko novo izdanje, jer je stvarno fenomenalna.

4. Lavirinti Balkana, Torstein Stiegler Seim

Lavirinti Balkana

Moje kolege će pomisliti da je malo pristrasno, ali ja ovu knjigu moram da spomenem. Torstein je bio moj lektor sve 4 godine na fakultetu. To je čovek koji je došao  devedesetih iz Norveške da živi u Beogradu i jako dugo je ostao. To je čovek čiji časovi su uvek bili najinteresantniji. I jedan od retkih Norvežana koji na nas nije gledao kao na jadne male Srbe koji nemaju ni wi-fi na faksu. Torstein (ili Toša za nas studente) je za nas tad bio jedina veza sa Norveškom i prozor kroz koji smo mi gledali u Skandinaviju. Preko njega smo se najviše zbližili sa skandinavskom kulturom jer je to čovek koji poseduje neverovatno znanje. I iako je naša stvarnost mnogo drugačija od norveške, nikad od njega nismo dobili onaj neki čudan upitni pogled koji ja danas često dobijem od ljudi iz Skandinavije.

On je napisao knjigu u kojoj možete gledati ovdašnji život kroz oči jednog Norvežanina. I imajte na umu da to nije makar kakav Norvežanin. Ovo je isto zbirka priča, ali o različitim životima sa ovih prostora, i mogu vam reći da je zaista predivna. Oduševićete se koliko je lepo napisana! Ovu knjigu je kod nas izdala mlada izdavačka kuća – Kovačnica priča i ja vam od srca preporučujem da je kupite i pročitate.

3. Sofijin svet, Justejn Gorder

Ovo ime mi nije toliko čudno da transkribujem jer je kod nas i poprilično poznato. Sa Gorderom sam se susrela još u srednjoj školi i odmah sam ga zavolela. Ova knjiga je jedan mali uvod u filozofiju gde je sve objašnjeno na tako divan način. Ako ste mrzeli filozofiju u srednjoj školi, trebalo je da pročitate ovu knjigu i zavoleli biste je odmah. Naravno, ne može ovo sad da se poredi sa samim delima filozofa, ali opet je ovo knjiga kroz koju možete steći neka znanja o svakoj oblasti filozofije. Ja sam je posle ovoga toliko zavolela, da sam postala opsednuta pojedinim filozofima. 

Gorder, po mom mišljenju, piše bajke za odrasle. Njegove knjige su toliko lagane, a opet govore o nekim ozbiljnim temama. Kod nas ga izdaje Geopoetika, tako da ga možete naći svuda. Druga njegova omiljena mi je Misterija pasijansa, koja je prava pravcata bajka

Sofijin svet, Justejn Gorder

2. Lutkina kuća, Henrik Ibsen

Ok, ovo ne bi moglo da se izvede bez Ibsena. Inače mrzim da čitam drame. Smatram da su one pisane za gledanje u pozorištu, a ne za čitanje. Ali radnj aovog dela, kao i glavni lik, je nešto što me je fasciniralo toliko da sam uspela da ignorišem tu činjenicu da čitam dramu. Tema ovog dela jeste život i položaj žene u braku. Naša glavna junakinja, Nora, pozajmila je novac kako bi pomogla mužu. Međutim, nju niko iz njenog okruženja ne shvata ozbiljno. Muž joj tepa i smatra je njegovom malom ptičicom, iako je ona pametna žena koja je sposobna za više od toga da bude samo njegova lepa ženica.

 Kad Torvald (muž) sazna da je ona pozajmila taj novac, prvo poludi, ali ubrzo joj oprosti. Kada joj da do znanja da je ona zavisna od njega (a on je zbog toga još više voli), Nora se lepo spakuje i ostavi ga. Ovo je delo koje bi zaista svako trebalo da pročita, jer živimo u društvu gde se na žene još uvek često gleda kao na slabiji pol. Da, zapravo postoji i dalje taj izraz, što je poražavajuće. Mnogo toga može da se nauči iz ove drame, gledali je mi u pozoristu ili je čitali – velika preporuka od mene.

Lutkina kuća

1. Zaokruživanje, Karl Frode Tiler 

Zaokruzivanje, Karl Frode Tiler

E, konačno smo došli do moje omiljene skandinavske knjige. Ovo je roman koji je na mene ostavio baš ogroman utisak. Radi se o tome da glavni junak David daje oglas u novine. Izgubio je pamćenje i sad objavljuje oglas gde moli sve koji ga znaju da mu pišu o njemu, kako bi povratio svoj identitet.  Roman je u obliku pisama, a mi nijednom ne dođemo u direktan kontakt sa Davidom. Pišu mu prijatelji i poznanici i  sve saznajemo samo iz tih pisama. Cela poenta je u tome da ćete vi dok čitate sva ta pisma imati utisak da se radi o različitim osobama, a ne o jednom junaku. Ideja jeste u tome da nas svako vidi iz neke svoje perspektive. Čitalac ovde o glavnom liku stvara neku sliku koja će biti sazdana od najrazličitijih ljudskih iskustava. Dok čitate ovu knjigu, odjednom vam postaje jasno koliko naš život nekako nije samo naš, već da ga čine različiti ljudi koji naš život vide mnogo drugačije od nas samih. 

Inače knjiga ima tri dela, a kod nas je preveden samo prvi, a možete je kupiti na ovom linku. Eto još jednog apela na ove mlade izdavače da prevedu ovo, jer je zaista nešto što vredi pročitati. Ako želite na naručite sa Book Depository sajta, da znate da se na engleskom zove Encircling

2 thoughts on “Skandinavska književnost – Mojih 5 omiljenih knjiga

  1. Ako kažemo da su Gorder i Nesbe kategorije za sebe (obojicu sam tek “načela”), čini mi se da sam – sa tvog “terena” – čitala samo Per Petešuna (Odbijam). Stidim se zbog Ibzena, on je stvar opšte kulture.. I klackam se s afinitetom.. Prosto, nisu mi i drugi autori i naslovi dolazili pod ruku, a na osnovu jednog naslova teško je izvoditi zaključke. Moraću to (pokušati) da ispravim idućim odlaskom u biblioteku. A tebi hvala na preporukama – posljednja na listi zaista djeluje i više nego zanimljivo!

    1. Gorder i Nesbe su generalno popularni i dosta ljudi ih čita ovde. Mada bi se iznenadila koliko Gorder nije popularan tamo, ali je zato Nesbe celebrity – svi ga čitaju. A što se tiče Ibsena – ja stvarno mnogo volim njegove ideje i likove, ali mnogo me muči to što ne volim drame da čitam. I ne treba da se stidiš, haha, pored toliko drugih knjiga koje realno deluju privlačnije, ne bih ni ja uzela na svoju ruku da nisam morala da čitam. 🙂 Sigurna sam da bi ti se svidelo, a još bolje ako bi imala priliku da pogledaš negde predstavu (mada nisam sigurna da li ima kod nas u nekom pozorištu).

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *