Ana Svard: Heroina sa dna koja preuzima kontrolu nad svojim životom

Skandinavska književnost je za mene oduvek bila specifična. Da li zbog toga što su pomalo bili izolovani, oduvek mi se činila mračnijom i depresivnijom, te sam je nakon fakulteta izbegavala u širokom luku. Međutim, još jedna stvar koja je specifična za Skandinaviju jeste to da su oduvek bili napredniji od ostatka Evrope po pitanju nekih stvari. Jedna od njih je i žensko pitanje. Još od Ibsena i njegovih heroina Nore ili Hede Gabler, položaj žene u društvu i njena uloga u braku su za skandinavske pisce bili velik izvor inspiracije. Ibsen je bio jedan od prvih pisaca koji se usudio da ženi da identitet van braka, kao i slobodu da iz njega ode samo zato što nije srećna i ne oseća se dovoljno vrednovanom.

Selma Lagerlef je prva žena koja je dobila Nobelovu nagradu za književnost. Koliko god da je ta nagrada možda i izgubila kredibilitet i težinu zbog skorašnjih dešavanja, činjenica da je ona prva žena kojoj je dodeljena je zapravo velika stvar. Zamislite da ste u profesiji u kojoj muškarci dominiraju, žene tek počinju da dobijaju pravo glasa, a vama daju tada najveću nagradu koju bi jedan pisac mogao da dobije. Još jedan fun fact o Selmi Lagerlef – ona je spasila život jevrejske pesnikinje Neli Saks, po kojoj će kasnije biti nazvana jedna druga nagrada za doprinos književnosti. Jedan njihov zajednički prijatelj, Nemac, došao je kod Selme pred početak Drugog svetskog rata i pitao je da li može da pomogne njegovoj prijateljici Jevrejki i njenoj majci da se sakriju u Švedskoj.  Nakon nekoliko meseci, njih dve su bezbedno stigle u Stokholm i pobegle od nemilosrdnog nacizma.

Ana Svard, Selma Lagerlef

Roman Ana Svard je treći deo trilogije koju čine još i dela Prsten Levenšelda i Šarlot Levenšeld. Šarlot Levenšeld i Ana Svard prate život mladog sveštenika Karla Artura i njegove odnose sa različitim ženama iz njegovog okruženja. Ana Svard počinje tako što saznajemo da se on ženi Anom,  siromašnom putujućom trgovkinjom. On dolazi iz ugledne oficirske porodice, ali jedina njegova želja je da svoj život posveti Hristu i da živi skromno kako bi zaslužio carstvo nebesko. Tako on odlučuje da se oženi prvom devojkom koja naiđe, i koja dolazi iz najnižeg staleža jer će njoj, smatra on, biti lakše da prihvati tu njegovu želju da živi isposničkim životom. S druge strane, Ana Svard je u čudu i nije joj uopšte jasno kako je ona, nepismena i neobrazovana, dobila šansu da postane popadija uglednog mladog sveštenika. Ona već vidi da će imati konja, kravu, služavku i slugu, i raduje se životu u kom više neće morati da ide od kuće do kuće sa rancem na leđima i prodaje raznorazne tričarije kako bi preživela. E sad, vidite gde nastaje problem?

Karl Artur je suštinski jedan od najodvratnijih muških likova koje sam imala šansu da upoznam. Selma Lagerlef je napravila spektakularno dobar portret lmuškarca koji na sve načine pokušava da se približi Bogu, ali se svakim svojim postupkom od njega sve više udaljava. Pa zamislite samo tu pomisao da želi da se ženi vrednom devojkom sa sela, zato što njoj težak rad nije problem i navikla je na siromaštvo. A ona sve vreme mašta o životu popadije, koji iz njoj deluje veoma glamurozno i otmeno. Pre venčanja je čak išla i na privatne časove otmenog ponašanja, kako bi naučila pravilno da se izražava, hoda i drži pribor za jelo. Sve to samo da bi pred samo venčanje otkrila da je njen verenik potpuno drugačije zamislio njihov zajednički život. Nakon nekog vremena, Karl Artur počinje da se grozi svoje žene i njenog prostačkog ponašanja, pa tako počinje i da se ophodi prema njoj. Jednom prilikom je, nakon što je došao kući, uhvatio da se karta sa dva prijatelja. Pošto kartanje nije u skladu sa životom kojim on želi da živi, on u besu iseče jednu po jednu kartu na najsitnije delove, pobaca po kuhinji i ostavi Ani da počisti za nauk. Međutim, Ana samo odlazi od kuće. On je toliko surovo postupao prema njoj,  a Selma je čitaocu te emocije prenela toliko verodostojno da se i čitalac oseti kao Ana Svard i poželi da ga prosto zadavi.

Selma Lagerlef je maestralno oslikala psihologiju svojih likova u ovoj knjizi. Ona veoma uspešno pripoveda iz nekoliko različitih perspektiva. Pored Ane i Karla Artura, tu su još i njegova bivša verenica Šarlot Levenšeld (sada udato Hegerstrom), Tea Sundler koja je zaljubljena u njega, njegovi roditelji i sestra. Prema tome, čitalac dobija jednu priču ispričanu iz više uglova, a svaki od njih je tu da nam pomogne da što bolje shvatimo psihologiju dvoje glavnih junaka. S jedne strane imate njega koji želi da bude oličenje vrline, a sopstvena porodica ga se odrekla zbog toga što je egoista, sujetan i histeričan. A s druge strane imamo Anu koja, iako je užasno razočarana, sve to podnosi stoički i uspeva da održi kontrolu nad svojim životom. Iako su joj se svi snovi srušili kad je shvatila za kakvog se čoveka udala, ona samo kupi svoje stvari i odlazi. Zamislite skandal – sveštenika ostavlja žena koja je, po merilima društva, u svakom pogledu gora od njega.

Stil Selme Lagerlef je veoma deskriptivan, tako da se čitaocu serviraju svi detalji na tacni i njegovo je samo da izvuče zaključke. Pošto je ova knjiga u originalu pisana na švedskom jeziku koji ja poznajem, moram da iskoristim priliku da pohvalim izdavačku kuću Darma za sjajan prevod. Prozu ove autorke nije nimalo lako prevoditi, upravo zbog tih detalja i opisa kojima se služi i zbog toga sam se ja sve vreme bukvalno divila ovom prevodu i rečenicama i konstrukcijama koje su upotrebljene.  E sad, poslednji deo knjige je posvećen porodici Levenšeld, koji su glavni junaci prethodna dva dela, tako da je to nešto što bi čitaocu možda moglo biti razočaravajuće. Ali ne očajavajte – iako bi bilo savršeno pročitati prvo Prsten i Šarlotu, ovaj treći deo može da se čita i sam za sebe jer se sve razjasni u jednom trenutku. Na prvi pogled deluje da ima mnogo likova i bude zbunjujuće ko je tu kome brat, sestra ili verenik, ali se sve veoma brzo shvati.

Ovo je roman koji je zaista klasik, tako da bih ga ja i preporučila ljudima koji vole da čitaju klasike i ne prezaju od ozbiljnijih knjiga. Ono što je meni takođe zapalo za oko, jeste prefinjeni humor koji Selma Lagerlef koristi i to kako se ona prosto igra događajima. U svakom slučaju, Ana Svard nosi jednu univerzalnu poruku koja je danas više nego bitna. Ta poruka se odnosi na dve stvari – prva je da treba da živimo po onim pravilima koja propovedamo, iliti practice what you preach. Bez duplih standarda i lažnog morala koji je u današnjem društvu sveprisutan. Druga poruka se odnosi na to da svako od nas ima tu mogućnost da uzme svoj život u svoje ruke. Ana Svard je, iako je došla iz onog najnižeg staleža (da ne kažem društvenog mulja), smogla snage da ostavi onakvog čoveka jer je shvatila da je bolje da bude sama, nego u društvu nekog ko je ne poštuje. Upravo zbog toga je Selma Lagerlef prva dobitnica Nobelove nagrade, jer se odvažila da svojim ženskim likovima da pravo glasa i mogućnost izbora, a to su stvari koje u stvarnom životu nisu imale.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *