Istorija pčela, Maja Lunde: Šta će biti sa nama ako pčele izumru?

Istorija pčela, kao i uopšte istorija planete zemlje i svih njenh živih bića, nije nešto što preterano interesuje većinu ljudi. Postoje ljudi koji su svesni da stvari stoje jako loše, pa se trude da urade koliko mogu. Ipak, veliki broj ljudi zanemaruje činjenicu da planeta maltene umire. Naravno, postoje one sitnice koje svako od nas može da promeni kod sebe – korišćenje plastike, smanjenje kupovine bespotrebnih stvari, manje mesa u ishrani i još mnogo malih stvari koje bi značile u ovom pogledu. Međutim, kad su konkretno pčele u pitanju, ne postoji mnogo toga što mi kao pojedinci možemo da uradimo i to čini stvar još više zastrašujućom. Pčele umiru, a razloga za to je mnogo i na neke od njih možda ne možemo uopšte da utičemo. Ali možemo da skrenemo pažnju ljudima i da širimo svest o tome, kako bi ljudi postali svesni toga šta će de se desiti ako se ovako nastavi.
Istorija pčela

Tako je norveška spisateljica Maja Lunde napisala roman Istorija pčela, koji je tu upravo kao opomena, ali i tužna priča čovečanstva i njegovog odnosa sa pčelama koje su mu, u neku ruku, omogućile da postoji. Kroz roman pratimo tri različita lika koji žive u tri različita vremena, ali postoji nit koja ih povezuje. Prvi je Vilijam – engleski biolog iz 19. veka koji, nakon gubitka inspiracije i strasti za učenjem, pokušava da osmisli košnicu koja će biti savršena i doneti revoluciju u pčelarstvu. Drugi je Džordž, pčelar iz Ohaja koji živi od pčelarstva ali ga pogađa takozvani CCD Colony Collapse Disorder, najstrašnija stvar koja može da se dogodi u pčelarstvu. I treći, ujedno i najzanimljiviji lik, jeste Tao – Kineskinja koja 2089. godine živi od oprašivanja drveća jer su pčele odavno izumrle. Ono što je fenomenalno jeste to da svaki od ovih likova ima potpuno različitu priču, ali su svima zajedničke dve stvari – pčele, kao i to da svi imaju decu i pokušavaju da za njih stvore neku bolju budućnost. Vilijam ima mnogo dece, a upravo ono što ga je, posle dugogodišnje depresije i letargije, pokrenulo na rad jeste njegov sin Edmund koji mu je sasvim slučajno ostavio neku knjigu na radnom stolu. To je bilo dovoljno da ga inspiriše da se digne iz mrtvih i nastavi sa naukom. Džordž ima sina Toma koji je na koledžu i kog pčelarstvo naizgled ni najmanje ne interesuje, te tu nastaju velike svađe i nesporazumi. Međutim, kada Džordžovu farmu pogodi CCD, upravo će Tom biti taj koji će mu pomoći da ga nekako prevaziđe. A Tao? Pa, njen sin Vei-Ven će se se igrati u šumi i samo će misteriozno izgubiti svest. A ona će prevaliti put preko pola Kine da otkrije šta mu se desilo.

Priče ova tri lika se smenjuju na jedan sjajan način. Tačno kad se jednom od njih dogodi nešto strašno ili uzbudljivo, dolazi novo poglavlje i priča onog drugog. Zbog toga je ova knjiga jedna od onih koja vas zaista vuče da čitate dalje i da saznate šta se dogodilo. Poglavlja su veoma kratka, imaju najviše 6-7 strana i svako na kraju ima cliffhanger nakon kog morate da nastavite da čitate. Na taj način je Maja Lunde uspela od knjige koja ni namanje nema obeležje trilera da stvori jednu misterioznu i uzbudljivu priču koja se veoma lako čita. Istorija pčela će vas vući da je čitate, iako postoje određene mane u samom stilu. Te mane su previše detalja i bespotrebni dijalozi. U nekim momentima mi se činilo da ubacuje neke detalje samo da bi se popunio prostor, jer nisu bili nimalo relevantni za priču. Takođe se dešavalo da dijalozi budu pomalo repetativni i da jedva čekam da prođu, kako bih videla šta se dalje desilo. Međutim, mora se uzeti u obzir da je ovo prvi roman za odrasle koji je Maja Lunde napisala, tako da ovo zaista nisu neke strašne stvari. Što se tiče same tematike ovog romana, mogla bih da kažem da će biti dosadno onima koje ona ne interesuje, ali to ne bi bilo tačno. Knjiga je napisana zaista kao roman i nema uopšte puno nauke ili biologije. Maja Lunde kroz likove i njihove porodične odnose govori istovremeno kako je sve počelo, šta se desilo pčelama pa smo sad svi zabrinuti, kao i šta će se desiti u svetu bez pčela. Prema tome, ovo nije knjiga koja će biti zanimljiva isključivo aktivistima ili ljudima koje interesuje ekologija. Može se reći da je Istorija pčela jedna porodična saga, ali istovremeno i opominjuća distopija koja ipak nosi dozu optimizma i nade.

Iako nije usko orijentisana samo na nauku, Istorija pčela je knjiga iz koje ćete mnogo naučiti zato što Maja Lunde koristi stvarne događaje i fenomene koju su se zapravo desili. Jedan od njih je i takozvani CCD – Colony Collapse Disorder. Ovo je fenomen koji je počeo da se događa pre nekih desetak godina. Desilo se to da su čitave kolonije pčela samo nestale. Zamislite imate košnice i jednog jutra dođete do njih, otvorite i vidite da pčela nema – ostale su samo matica i šaka larvi. Tad je prvi put počelo da se dešava da radilice napuštaju maticu i da se ne zna gde su otišle. Smatra se da je razloga za to nekoliko – određena vrsta grinje koja napada pčele, ali i pesticidi koji se koriste u zemljoradnji. Kada pčela sleti na biljku koja je tretirana određenom vrstom pesticida, ona će sa polenom dalje da prenese i zarazu na celu košnicu. A posle toga neće znati više kuda se kreće, izgubiće orijentaciju, leteće naokolo bez clja i samo će pasti. Iz Istorije pčela ćete takođe naučiti i da postoji preko 20.000 pčela na svetu, kao i da one imaju bukvalno zdravstveni sistem u svojim kolonijama. One žive u kompleksnim društvenim zajednicama u kom postoji određena hijerarhija i imaju svoje načine na koje održavaju čitavu zajednicu zdravom. Na primer, jedan od njih je i taj da skupljaju smolu sa drveća, dovlače je u košnicu i lepe je unutar njene strukture. Tako nastaje propolis, koji je prirodni antibiotik i koji jača njihov imunitet. Ljudi vekovima skupljaju propolis jer znaju koje sve on benefite nosi, ali ne znaju da ga pčele prave sa razlogom i da pomoću njega održavaju košnicu čistom i zdravom. One se hrane polenom jer iz njega dobijaju proteine, a iz cvetnog nektara ugljene hidrate. Dakle, pčele, kojih se mi plašimo i smatramo ih običnim insektima, imaju načine da čuvaju svoje zdravlje i da čiste košnicu i održavaju njenu higijenu! Zar nije ovo potpuno zadivljujuće? 


Pčela umire kada su joj krila istrošena, iskrzana, previše korišćena, poput jedara Letećeg Holanđanina. Umire u uzletu, nosi težak teret, možda je ponela još više nego obično, nabujala je od nektara i polena, ali tog puta je previše, krila je više ne nose. Više se nikada neće vratiti u košnicu, pada na zemlju sa svojim teretom. Kada bi imala ljudska osećanja, bila bi srećna u tom trenutku, prošla bi kroz vratnice Raja znajući da je ispunila ideju o sebi, o Pčeli, onako kako bi je Platon formulisao. Istrošenost krila, čitava njena smrt, jasan je znak da je učinila ono za šta je stvorena na Zemlji, obavila je beskrajno veliki posao, uzevši u obzir njeno malo telo.

Istorija pčela naučiće vas i da su nam pčele omogućile i da se hranimo i da one ne stvaraju samo med. One oprašuju trećinu biljaka na planeti – biljaka kojima se ljudi hrane, ali i kojima hrane stoku. Dakle, nestanak pčela je u direktnoj vezi sa globalnim nestankom hrane. Ako pčele potpuno izumru, zavladaće glad. I to što u knjizi Tao oprašuje biljke nije daleko od stvarnosti – u delovima sveta gde ne postoje pčele, ljudi četkicama oprašuju drveće. Niste znali to? Nisam ni ja. Ali ova knjiga me je naterala da malo istražujem i saznam neke nove stvari koje su zapravo veoma zastrašujuće.

Dakle, iako nije usko orijentisana samo na ljude koje interesuje ekologija, Istorija pčela je veoma bitna knjiga. I smatram da bi trebalo svi da je pročitaju. Ne smemo da živimo izolovani i da nas apsolutno ne interesuje to što oko nas ostali oblici života izumiru. Ono što mene posebno raduje, jeste to što će ovo biti tetralogija – Maja Lunde je napisala već jednu knjigu o okeanima, a planira i da napiše knjige o životinjskim vrstama koje izumiru kao i jednu o biljkama i načinu na koji nam one daju život. Dakle, ona nije samo spisateljica već i hroničarka našeg vremena i toga kako sve polako odlazi dođavola. Lično se nadam da će Odiseja, koja nam je omogućila Istoriju pčela, prevesti i izdati i ostale knjige Maje Lunde, i time nam omogućiti da proširimo znanje i podignemo svest ljudi na malo viši nivo.

2 thoughts on “Istorija pčela, Maja Lunde: Šta će biti sa nama ako pčele izumru?

  1. Divna, divna priča jednako divne autorke! Snažno, višeslojno, angažovano! “Plavetnilo” tek jedva čekam!

    Nekada se i cijela porodica bavila pčelarstvom. Još od malih nogu, svako je imao svoje – ma koliko sitno, ali ipak – zaduženje. Na taj način naučila sam (između ostalog)) koliko je hvalan odnos svih bića na svijetu i pčela…

    Odličan tekst! I u pravu si – nemoguće je ne istraživati i dalje nakon čitanja.

    Pozdrav ti!

    1. Takođe! Imam utisak da će ostale tri biti još snažnije i bolje, s obzirom na to da joj je ovo prvi roman za odrasle. Meni je tek posle ove knjige postalo jasno ono što su mi stariji govorili kad sam bila mala – da je pčela veran prijatelj čoveku. Tad mi nije bilo jasno, ali sad shvatam. 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *