Krvavi meridijan: Prikaz iskonskog zla u čoveku

Krvavi Meridijan (Večernje crvenilo na Zapadu) se smatra najvećim i najbitnijem delom Kormaka Makartija, iako je za roman Put dobio Pulicera, a po knjizi Nema zemlje za starce su braća Koen snimili istoimeni film. Kada bi Krvavi Meridijan bio film, verovatno bi ga snimili ili isti braća Koen ili Kventin Tarantino. Prvo zato što su u knjizi svi do jednog nasilni ludaci, a drugo – zato što je sve krv i ne znam ko bi drugi mogao to da prikaže, a da bude i približno super kao u knjizi. 

Krvavi meridijan

O ČEMU SE RADI U KNJIZI?

Krvavi meridijan je roman čija se radnja odvija nakon američko-meksičkog rata na jugu Amerike. Moglo bi se reći da je glavni lik četrnaestogodišnji klinac, koga u knjizi zovu Mali. Mali je rođen prilikom kiše meteora, odrastao u užasnom okruženju, te zato nosi u sebi agresivnu crtu. Život ga nekako dovede do toga da se pridruži takozvanoj Glentonovoj bandi, a to je grupa plaćenika koji treba da jašu kroz južne države i ubijaju urođenike, šireći na taj način zapadnjačku kulturu i stvarajući dominaciju nad američkim kontinentom. I to je negde suština romana – međutim, mi o tome saznajemo kroz niz događaja koji zadesi ove anti-junake.

 

SUDIJA HOLDEN: JEZIVO OTELOTVORENJE ZLA

Ovo je roman u kom ne postoji nijedan pozitivan lik. Takođe je i roman u kom se upoznajemo sa jednim od najvećih negativaca u svetskoj književnosti. Njegovo ime je Sudija Holden. Sudija je ubedljivo najjeziviji i najbolesniji negativac od svih negativaca koje sam upoznala. On je čovek sa kojim su se svi članovi bande nekako već susreli pre samog stupanja u tu grupu razbojnika. Recimo, scena gde ga prvi put upoznajemo jeste ta da je Mali prisustvovao propovedi nekog sveštenika. Usred propovedi pojavljuje se ogroman čovek, ćelav i bez ijedne dlake na telu, koji optužuje propovednika za neke gnusne stvari kao što je pedofilija. Masa naravno skače protiv propovednika koji se brani, nastaje opšti haos i anarhija. Ubrzo potom, Mali sreće tog istog ogromnog i ćelavog čoveka u krčmi, i on mu kroz ciničan osmeh govori da tog propovednika u životu nije video. Eto to je sudija Holden.

On je, kao prvo, vrlo čudnog fizičkog izgleda. Abnormalno je visok i krupan, ima bejbi fejs i nema nijednu dlaku na telu. To da je potpuno bez dlaka je vrlo bitan momenat u romanu, a pisac ga naglašava nebrojeno mnogo puta. Drugo, ono što njega karakteriše takođe jesu neviđena harizma i elokventnost. Za razliku od ostalih likova koji govore onim klasičnim južnjačkim seljačkim dijalektom, sudijine rečenice su uvek skroz gramatički ispravne i dobija se utisak da se on svima obraća vrlo kulturno. On je čovek koji ima  veliku moć nad drugim ljudima, i svojom harizmom je u stanju da ih ubedi da treba da mu veruju. To vidimo u više navrata, posebno kad su u pitanju scene sa decom. On je bukvalno onaj lik što detetu nudi slatkiš da uđe u kola, a onda ga odveze u nepoznatom pravcu.

Iako kroz knjigu vidimo mnogo (ali MNOGO) nasilnih scena, retko kad smo svedoci nasilništva sudije Holdena. Ima par scena, ali kroz roman se na njegove prestupe više aludira. Pisac u više navrata aludira na to da je on potpuni bolesnik i pedofil, ali nikad ne vidimo eksplicitno njegove zločine. Samo dobijemo nagoveštaj ako obratimo pažnju na neke stvari, kao na primer na to da u svakom selu kroz koje oni prođu nestane neko dete. U jednom trenutku se susrećemo sa mentalno zaostalim čovekom, koji sedi okupan sopstvenim izmetom u kavezu. Nakon što ga sudija uzima pod svoje, mi gledamo neke scene u kojima se sudija i ludak pojavljuju goli, ništa konkretno se ne dešava, ali su same te scene aluzije na neke baš bolesne stvari. Scene sa  sudijom skoro nikad nisu nasilne i kockice oko toga vam se slože tek kad pročitate celu knjigu. Upravo zato što njegove zločine ne vidimo, niti za njih postoji neko objašnjenje – on je samim tim mnogo strašniji i jeziviji negativac od svih sa kojim smo se do sada upoznali. A inače, o jednom drugom savršenom negativcu i borbi dobra i zla sam već pisala, i o tome možete više pročitati ovde.

Mali je je takođe jedan od likova na koji sudiija ima jako čudan uticaj. Zbog te njegove agresivnosti, kao da postoji neko rivalstvo između njih, ali obojica nose taj čudan detinji izraz lica, tako da postoji i neka čudna privlačnost. Da vam ne bih pokvarila kraj, ako planirate da čitate knjigu, neću reći ništa konkretno o tome šta se desi na samom kraju. Samo ću reći da ova knjiga ima ubedljivo jedan od najboljih završetaka ikad. Ta scena na kraju me je navela na neke čudne ideje o tome zašto sudija Holden nema nijednu dlaku na telu i zašto izgleda toliko mlado i sveže.

KRVAVI MERIDIJAN I KRVAVO CRVENILO RATA

Još jedna od stvari koja je jako upečatljiva, jesu opisi ovog dela američkog kontinenta. Makarti prikazuje ove predele kao nešto drevno i nešto gde je oduvek vladalo užasno nasilje – glad i siromaštvo, a samim tim ubistva i silovanja, klanje i sakaćenje. Ovo fizičko propadanje i destrukciju obavezno prati i moralno truljenje čoveka, tako da je u ovom romanu sve to u jednoj vrsti simbioze. Čak i predeli kroz koje oni jašu su divlji i prosto u neprijateljstvu sa čovekom. Preko dana je vrelina najveći čovekov neprijatelj, a preko noći mrkli mrak gust kao testo, kroz koji se čuje samo jezivo zavijanje šakala. Čak i urođenici, koji bi ovde trebalo da budu žrtve, prikazani su ili kao karikature, ili kao krvožedna beslovesna stvorenja.

Rat, kao jedna od pojava koja postoji otkako postoji ljudski rod, zauzima jako upečatljivo mesto u ovom romanu. Sudija Holden je taj koji rat uvodi kao nešto najuzvišenije u čemu čovek dostiže svoju svrhu.

„Ljudi su rođeni za igre. Ni za šta drugo. Svako dete zna da je igra plemenitija od rada. Zna i da vrednost ili valjanost igre nije svojstvena samoj igri, već da potiče od vrednosti stavljene na kocku. Igre na sreću iziskuju ulog, inače su besmislene. Sportovi se oslanjaju na veštinu i snagu suprotstavljenih strana, a poniženje poraza i ponos pobede sami su po sebi dovoljan ulog jer su neraskidivo povezani sa vrlinom učesnika i određuju je. Ali bila kocka ili vrlina, svaka igra teži stanju rata, jer tu uložene vrednosti proždiru igru, igrača, sve.”

Ovi njegovi govori su trenuci u kojima ga čak i najnasilniji članovi bande gledaju sa čuđenjem.

„Recimo da se dva čoveka kartaju bez ičega da ulože, osim sopstvenih života. Čitav svemir za takvog igrača skupio se u trenutak kada će se znati hoće li on umreti od ruke tog čoveka ili taj čovek od njegove. Kakva temeljnija potvrda čovekove vrline može postojati? To unapređivanje igre do njenog konačnog stanja ne prihvata argumente vezane za pojam sudbine. U takvim igrama, koje kao ulog imaju uništenje poraženog, odluke su sasvim jasne. Taj i taj čovek u ruci drži određeni skup karata, stoga se uklanja iz postojanja. To je priroda rata, čiji je ulog istovremeno i igra i vlast i opravdanje. S tog stanovišta, rat je najistinitiji oblik proricanja. On je proba čovekove volje, volje drugog čoveka unutar te šire volje koja je, budući da ih obavezuje, primorana da izabere. 

Rat je vrhunska igra jer je rat naposletku prinuda jedinstva postojanja. 

Rat je bog.”

Ovo su reči u kojima, u nekom smislu, postoji određena doza istine. Sklonost ka igri jeste jedna od karakteristika ljudskog roda. Rat sa svim svojim postulatima, kao ultimativna igra u kojoj drugima silom oduzimamo nešto, jeste nešto što nam je svojstveno. Nasilno uzimanje i prisvajanje tuđeg jeste jedan od onih animalnih i niskih poriva koje kao vrsta posedujemo. Možda ne ja i vi kao pojedinci, ali samo pogledajte šta se sve dešava u svetu. Gradovi koji postoje vekovima se sravnjuju sa zemljom, narodi i kulture izumiru, a onda se u svrhu osvete ruše tekovine zapadnjačke kulture. I tako u krug. Nasilje je svuda oko nas i zato jedna ovakva knjiga ne bi trebalo da bude toliko šokantna. Širenje jedne kulture i njena dominacija nad drugom, izumirućom kulturom, uvek je, nažalost, postojalo i bilo nasilno. Kormak Makarti je samo imao dovoljno smelosti da u knjizi Krvavi meridijan prikaže na ovako brutalan način, da nam se svima kao pripadnicima ljudskog roda krv sledi pred istinom.

Krvavi meridijan je kod nas izdala izdavačka kuća Dereta, izdanje je prelepo i možete ga kupiti na ovom linku. 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *