Leni, Maks Porter – kada mašta pisca iznedri bajku za odrasle

Kada danas razmišljamo o svom detinjstvu, postoje neke uspomene kojih se sećamo toliko snažno i jasno, da nam deluje kao da ih ponovo proživljavamo. Ta sećanja su vrlo često obojena veoma jakim emocijama poput ljubavi, tuge ili straha. Svi smo imali nešto čega smo se plašili kao mali. Ponekad su nas i roditelji plašili kako bi lakše uspostavili neki autoritet, ali postoje i one legende koje su opšteprihvaćene za plašenje dece u određenim narodima. U slovenskim narodima je to najčešće Babaroga, legenda koja potiče još iz stare slovenske mitologije u kojoj je nosila ime Baba Jaga. Skoro svaka kultura ima neku vrstu legende koja se servira mališanima kako bi pazili kako se ponašaju. Kada se mašta jednog talentovanog pisca iskombinuje sa ovim narodnim pričama i legendama, čarobne stvari se dešavaju! Maks Porter je mladi pisac koji je upravo ovakvu jednu legendu uzeo za centralnu temu svog romana Leni, ali kod njega ovog mitskog bića mnogo više treba da se plaše odrasli nego deca. 

Leni je roman koji na manje od 200 stranica govori zaista, ali zaista mnogo. Glavni junak ove Porterove priče je dečak Leni, koji se sa majkom i ocem preselio u selo u blizini Londona. Majka Džoli je bivša glumica koja piše kriminalističke romane, a otac radi u Londonu, putuje svaki dan i sve manje i manje vremena ima za svoju porodicu. Leni je jedan divan i radoznao dečak koji je oličenje nevinosti i dobrote. On je u stanju da zaplače kad čuje da se drugom detetu desila neka nesreća! Zbog te svoje osetljivosti, ali i zbog neverovatne mašte koju poseduje, mnogi u selu na njega gledaju kao na čudaka iako je sasvim malo dete. I ovaj motiv čudnog deteta nije ništa novo u literaturi, upravo zato što znamo kako sredina često gleda na ljude koji pomalo iskaču iz uobičajenih okvira. Pored njegovih roditelja, tu je i slikar Ludi Pit, koji će Leniju postati najbolji prijatelj. A tu je i još jedna jako bitna figura, upravo ona koja je spomenuta u prvom pasusu – legenda sela Mrtvi Čika Potajničak. Kako tačno objasniti šta je on, a ne zbuniti ljude? Nikako. Mrtvi Čika Potajničak je biće koje živi ispod zemlje, čupka korenje i ima jednu supermoć – on čuje misli svih ljudi u selu. A misli koje su mu najzanimljivije i kojima se hrani jesu upravo Lenijeve. Dakle, imamo selo, imamo neku vrstu čudovišta čija se priča prenosi s kolena na koleno, i imamo Lenija koji nestaje negde na polovini knjige. Ipak, ne brinite – ovo nije nikakav triler, već jedna strašna bajka za odrasle.

Maks Porter -Leni

Ono što je primarno u ovoj knjizi i važnije od same radnje, jeste njena struktura. Priča je podeljena na tri dela i u stvari prati tok misli junaka. Glavni junak, Leni, jedini je čije misli i naraciju ne dobijamo kroz njega. Lenijeve doživljaje pratimo isključivo kroz misli njegovih roditelja i Ludog Pita, što celu priču čini još interesantnijom jer tačno možemo da vidimo kako roditelji gledaju na svoje dete i šta misle o njemu. U prvom delu knjige se upoznajemo sa junacima i Potajničkom. Smenjuje se tok misli Lenijevih roditelja i doživljaji Mrtvog Čike Potajnička, a ti doživljaji zapravo uključuju slušanje misli drugih ljudi. Ovo sad zvuči komplikovano ali je zapravo jako interesantno jer su te misli skroz razbacane po listovima i dok ih čitate, imate utisak da čujete eho! Toliko je Maks Porter genijalan da je uspeo da napravi eho u knjizi, tako da ga vi čujete! Drugi deo knjige je period u kome Leni nestaje i počinje potraga za njim u kojoj učestvuju svi meštani. Ovaj deo su zapravo sve misli tih različitih meštana i ovde vidimo koliko su ljudi licemerni i koliko umeju da budu grozni. Okej, nije kao da to ne znamo od pre, ali Porter je zaista to prikazao na jedan potpuno genijalan način. On je ovde ušao u psihologiju ljudi i stavio se na mesto svakog od njih, tako da kada čitate to što oni misle, tačno vam bude jasno o kakvom tipu ljudi se ovde radi. S jedne strane imamo majku koja očajnički traži dete, a s druge ljudi koji joj u tome kao pomažu, ali je sve vreme u svojim glavama osuđuju što nije više pazila na sina. I na kraju dolazi treći deo koji je potpuno lud i zamršen, tako da je potrebno zaista pažljivo ga čitati da biste shvatili o čemu je reč. 

Ova struktura knjige možda može da deluje pretenciozno i da neko pomisli da je Leni knjiga u kojoj se pisac samo glupira i pokušava na silu da bude inovativan. Ali ne! Reći tako nešto značilo bi svođenje ove knjižice na sve ono što ona nije! Leni je roman koji na zaista sjajan način govori o pravoj prirodi čoveka i o tome koliko smo se od nje svi udaljili. Mrtvi Čika Potajničak kroz Lenija želi da natera odrasle da priznaju sebi svoje greške i da se vrate svojoj pravoj prirodi. Što baš kroz Lenija? Pa zato što je on jedno divno i neiskvareno dete i kao takav je bliži prirodi nego bilo koja druga odrasla osoba. Poenta ove knjige nije ono pomalo izlizano moljakanje ljudi da se vrate prirodi, seoskom načinu života i slično. Ne, nikako! Poenta knjige je da smo se mi kao vrsta toliko udaljili od prirode u sebi, da smo sebi pripisali neku drugu prirodu. Kada čitate misli ovih ljudi, pomislite kako je prava priroda čoveka da bude licemerni lažov. Ali ja mislim da je Maks Porter hteo da kaže upravo suprotno – da smo negde usput izgubili sebe i svoju savest i da nas ona sad juri u vidu tako nekog Potajnička kog mi neprekidno ignorišemo. Leni je knjiga u kojoj je jedan autor ogromne mašte pokušao da nam prikaže kakvi umemo da budemo ponekad prema drugim ljudima, iako naizgled želimo da im pomognemo. Vrlo često nismo baš toliko nesebični i umemo tiho i u sebi da osudimo drugoga. Da li je Leni knjiga za sve i svakog? Ne, nije. Ako ne volite eksperimentisanje sa formom i ako vas takve stvari nerviraju, možda ovo nije knjiga za vas. Ali ipak joj dajte šansu jer na jedan neobičan i veoma maštovit način govori o jako bitnim stvarima. Nakon čitanja Lenija, sigurno ćete se zapitati da li ste i vi sami nekad ispali licemer i možda ćete početi da obraćate pažnju na to, jer ova knjiga služi da nam razotkrije nas same i da nas na neki način podseti da nikad, ali nikad ne možemo znati kroz šta neko drugi prolazi. 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *