Moja genijalna prijateljica: manifest ženskog prijateljstva

Kao što sam već pisala, ja sam tip čitaoca koji sam bira knjige. Nisam nepoverljiva prema preporukama, ali volim sama da dođem do knjiga prateći svoje instinkte i izvore. O mojim instinktima više na ovoj stranici. Takođe nisam ni osoba koja lako potpada pod takozvani hajp – štaviše, često mi ishajpovane stvari budu odbojne. Međutim, posle čitanja romana  Moja genijalna prijateljica, imam samo jedno da kažem – verujte hajpu, često jeste opravdan. 

Većini ljudi izraz ženska priča odmah izazove neko negodovanje. Uglavnom vole da tvrde da žene čitaju i gledaju samo gluposti. Prema tome, sve što je žensko mora da bude vezano za šoping, nokte i frizera.  Ali ne. Ovo je ona ženska priča koja vas dira do srži, i u kojoj se toliko prepoznate da vam bude šokantno. Dok je ne pročitate niste ni svesni da možda imate ta osećanja u sebi.

Žena koja je napisala knjigu Moja genijalna prijateljica, krije svoj identitet iza pseudonima Elena Ferante. Njena naratorka u knjizi  se takođe zove Elena. Priča počinje tako što joj sin njene najbolje prijateljice, Lile, javlja da je ova nestala bez traga. Tada kreće da se odmotava klupko uspomena i sećanja.  Rođene u siromašnom kvartu Napulja pedesetih godina XX veka, dve devojčice se upoznaju i združuju. S jedne strane imamo Elenu, koja je pravo zlatno dete i koju svi vole jer je pametna, fina i vredna. A s druge imamo Lilu, koju takođe svi vole. Međutim, malo je se i plaše zbog njene inteligencije, neobuzdane ćudi i britkog jezika.

Neobrazovanje, besparica i nasilništvo skoro uvek idu ruku pod ruku, pa tako i ovde. Elena i Lila od malena gledaju kako se muškarci u njihovom okruženju odnose prema ženama. Naravno, kasnije to osećaju na svojoj koži. Muško-ženski odnosi su vrlo bitna stavka ove priče, kao i ogroman spektar likova koji su deo nje. Iako je ovo knjiga o dve žene, muškarcima je ovde data veoma bitna uloga i veoma su upečatljivi. 

Napulj – grad koji je postao jedan od književnih likova

Napulj, Italija, 2018 godine

Na početku knjige postoji spisak svih likova, a svi su izuzetno kompleksni. Toliko su dobro opisani da mi bukvalno znamkako oni izgledaju i kako se ponašaju. Svaki od njih doprinosi tome da vidimo kako je izgledao Napulj u to vreme, ali i da nam odnos Elene i Lile bude što bolje prikazan. Sam Napulj je takođe bitan lik u delu. Ovo je grad koji je za mnoge Italijane simbol kako materijalne, tako i moralne i duhovne bede. Šetajući njegovim ulicama, iako je sam grad fantastičan i megazanimljiv, i sama sam osetila taj vajb koji nam knjiga tako verno oslikava.

Elena i Lila se međusobno obožavaju, ali se ta ljubav na momente prepliće sa nekom čudnom ogorčenošću. Dok su obe žudele za školovanjem, samo jedna  dobija šansu za to. Druga je osuđena da radi sa ocem i bratom u obućarskoj radionici. Iako je Elena uspešnija kroz celu priču, Lila uvek uspe da napravi nešto što će kod ove da izazove tu ogorčenost i osećanje da nije dovoljno dobra. Upravo ta osećanja su za mene bila glavni i centralni deo ove priče. Ne mislim da su loša ili zla, one se ipak vole – samo mislim da su ljudska. Na kraju knjige ipak shvatimo koja je to genijalna prijateljica.

Ta ljudskost je ono što čini Feranteovu posebnom – ona kaže ono što oseća, osećajući uz to i sramotu. Uprakos toj sramoti, ona je i dalje iskrena. Ova knjiga otvara mnogobrojna pitanja koja žene sebi svakodnevno postavljaju. Da li sam dobra supruga? Jesam li dobra majka ako mi je i karijera bitna? Da li je u redu osećati sramotu zbog sredine iz koje potičemo? I da li imamo pravo da se otrgnemo iz nje zbog toga što smatramo da smo iznad toga? I koliko uopšte možemo od nje da pobegnemo?

HBO je u novembru izbacio seriju koja je rađena po motivima knjige Moja genijalna prijateljica. Trejler možete pogledati ovde.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *