Njeno telo i druge žurke – horor bajke o ženskim strahovima

Koliko god da imate dug čitalački staž i koliko god knjiga da čitate na godišnjem nivou, postoje knjige od kojih zaista ne znate šta da očekujete. To je nekad baš genijalna stvar pošto očekivanja koja ne postoje ne mogu biti izneverena. Ono od čega ja nikad ne znam šta da očekujem jesu zbirke priča. Obično znam da će se u zbirci naći bar jedna-dve koje će mi se dopasti i isto toliko onih koje će me smoriti. Ostatak nekad bude sjajan, kao kad je u pitanju Ted Ćang, a nekad bude stvarno jedno ogromno mučenje. Usudiću se da kažem da je jedno od tih mučenja za mene bilo čitanje Borhesove zbirke priča Maštarije, iako postoji mogućnost da naiđem na linč intelektualnih veličina i ljubitelja Borhesa. Jedva sam ovu zbirku jedva završila i to je isključivo zahvaljujući tome što sam je čitala sa drugim ljudima u okviru book club-a. Ipak, ja zbirke priča zaista volim. Odlične su kao predah i zaista možete naići na skriveno blago koje bi vam inače promaklo. Talenat autora koji na tako malo prostora uspe da vas veže za likove i uvuče u priču je neosporan! Karmen Marija Maćado je upravo jedna od tih talentovanih autorki, koja je svojom kolekcijom priča Njeno telo i druge žurke izazvala svakojake reakcije javnosti. Na pitanje o tome kakva je to zbirka priča i kom žanru one pripadaju nije nimalo lako odgovoriti. Ove priče ruše granice između žanrova jer ovde možete naći i horor, naučnu fantastiku, psihološki triler i crnu komediju. Ono što im je svima zajedničko jeste to da govore o ženama koje su pretrpele neku vrstu nasilja, ili koje same vrše nasilje nad svojim telom. Zbirka sadrži osam priča od kojih stvarno možete očekivati da će vas neke oduševiti, ali isto tako da u nekim trenucima nećete biti sigurni šta je autorka htela da kaže. Ne, greška – znaćete šta je htela da kaže i videćete da iza svake priče stoji genijalna ideja, ali i da je ta ideja možda mogla biti bolje uobličena. Ali hajde da vidimo koje su to priče iz ove zbirke koje apsolutno kidaju.

Muževljev šav

Prva priča u svakoj zbirci je uvek najveća kidalica jer ipak treba upecati čitaoca i navesti ga da u prvi mah pomisli – au, koliko je ovo genijalno. Ja još nikad u životu nisam naišla na neku prvu priču u nekoj zbirci, a da mi je bila loša ili osrednja. Ma kakve da su priče nakon nje, prva je uvek najbolja, tako da je to i ovde slučaj. Ova priča govori o mladoj ženi koja se udaje i zasniva porodicu sa muškarcem koji je u principu nežan prema njoj i sa kojim se ona oseća voljeno i željeno. Ona mu pruža ljubav i daje mu sebe celu, ali postoji jedan deo nje koji on ne sme da pipne – zelena traka oko njenog vrata. I pošto je to onaj jedan deo koji mu nije dala i koji je samo njen, naravno da ga kopka i nervira što mu ne dozvoljava da je pipne. Ova priča je napisana sjajno, posebno što je Karmen na početku pokušala da nam dočara i kako bi to zvučalo kada bismo je naglas čitali i menjali boju glasa kada govori muškarac ili žena. Priča u suštini govori o tome šta znači kada muškarac oseća da polaže puno pravo na ženu, i to ne samo na njeno telo, već na sve što ona jeste – kada pokušava da kontroliše svaki aspekt njenog života i i ne dozvoljava joj da onaj 1% sačuva za sebe.

Osam zalogaja

Ovo je priča koja kao centralnu temu ima nešto što je jako aktuelno, a to je stav prema gojaznosti i ženskom telu. Glavna junakinja se zbog preterane gojaznosti podvrgava operaciji želuca, kako bi se on smanjio a ona posle bila u stanju da sa samo osam zalogaja ostane sita. Nakon operacije je progoni taj deo tela koji je izgubila i ovo zaista jeste jedna tužna priča o poziciji u kojoj se neretko nađu ljudi koji se muče sa težinom. S jedne strane nailaze na osudu zbog nemarnosti i toga što su se zapustili. A sa druge strane nailaze na osudu onih koji smatraju da fizički izgled ne bi trebalo da bude toliko bitan. Osam zalogaja je  priča vas zaista natera da ove stvari sagledate iz nekog potpuno drugog ugla, iz perspektive na koju do sada niste ni pomišljali.

Njeno telo i druge žurke

Nepodnošljiva na žurkama

Poslednja priča u zbirci govori o ženi koja pokušava da se oporavi od seksualnog nasilja gledajući porno filmove. Ono što je interesantno, jeste da ona oseća da može da čuje misli glumaca dok ih gleda. Naracija u ovoj priči je zaista veoma bolna, imate utisak da možete da osetite tu prazninu koja ispunjava ovu junakinju i osećate njenu patnju koja je toliko jaka da prerasta u fizički bol. Verujem da bi ova priča mogla biti teška za čitanje nekome ko je kroz ovo prošao, ali i svakome ko je sposoban da oseti empatiju prema drugom ljudskom biću. Ovo je jedna sirova i surova pripovest o tome kakve tragove seksualno nasilje ostavlja i koliko teško može biti oporaviti se u potpunosti.

Okej, dakle, ovo su priče koje su mene oduševile. E sad, šta još imamo ovde? Utisak koji sam ja imala sve vreme je sledeći. Karmen Marija Maćado je izuzetno talentovana i maštovita. Svaka njena priča nosi neku veliku ideju. Ali, neke priče ostaju samo na toj ideji. Na momente sam imala utisak kao da je toliko jako pokušala da bude autentična, da je zanemarila tu ideju koja joj je sinula prvobitno i da je tako ideja završila u drugom planu, a ja kao čitateljka ostala potpuno zbunjena. Primer za to je priča Posebno gadno, koja je zapravo spisak epizoda serije Red i Zakon, ali sa alternativnim sinopsisom koji bi trebalo da prikaže to kako žene izgledaju u takvim serijama i kako se tretiraju, ali se sve to nekako izgubilo u 68 strana nabrajanja 272 epizode, od kojih svaka ima po nekoliko redova sinopsisa. Dakle, moglo je to kraće i sažetije, moglo je da bude šamar posred face koji te osvesti i probudi svest o nekim stvarima, ali se svelo na razvlačenje i jedva čekanje da se završi. Još jedna stvar koja mi nije legla, iako imam utisak da je namerno to uradila i jasno mi je da i to ima neku poentu, jeste neki nedostatak osećanja kroz neke priče. Sve priče obiluju scenama seksa, ali vrlo često je to prikazano vrlo sirovo i meni je delovalo kao puko nabrajanje radnji. Primer: 

“Svršavam brzo i žestoko, kao flaša razbijena o cigleni zid. Kao da sam samo čekala dozvolu”

Pritom je ovo citat iz priče koja bi trebalo da je najdirljivija jer govori o ženama čije telo nestaje, gubi formu, bledi i pretvara se u maglu dok na kraju u potpunosti ne iščezne. Dakle – zaislite sad osobu kojoj se rodila ta ideja. Ja ne mogu da iskaže, svoje divljenje prema toj zamisli! Ali je ova naracija u potpunom neskladu sa tom idejom. Na momente je ispalo kao da je orgazam glavni lik i da svet može da se ruši i da oko nas sve gori, ali da je jedino bitno tih nekoliko sekundi kada doživljavamo orgazam. Dakle, meni je potpuno jasno  šta je htela da postigne tim načinom pripovedanja o seksu, ali kod mene nije uspela da postigne to što je htela. Ceo moj utisak o ovoj zbirci je taj da je Karmen stravično talentovana i  – oh Bože koliko toga ima ova žena da kaže?! Progovorila je o stvarima koje su jako bitne i o kojima svaka žena razmišlja. Sve te stvari koje mi same u sebi krijemo, Karmen je imala hrabrosti da otkrije. I zato jedva čekam da izbaci sledeću zbirku ili roman. Ona razmišlja na potpuno revolucionaran način, padaju joj na pamet genijalne ideje, i toliko toga želi da kaže da ne zna odakle da počne ni kad da stane. Zato ne odustajem od Karmen Marije Maćado i jedva čekam sledeće pisanije!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *