Peti Bitls: grafički roman o čoveku koji je pokrenuo bitlmaniju

Postoje tako neke stvari koje promene svet u kom živimo. Pritom ne mislim na prirodne katastrofe ili ratove. Mislim na one genijalne ljude koji svetu daju nešto novo, revolucionarno i posebno i time ga promene na bolje. Takvi ljudi ostaju upamćeni – Šekspir, Betoven, Pikaso i još mnogi su dali svetu nešto posebno i postavili neke nove standarde kada je stvaralaštvo u pitanju. Jedna od takvih pojava su i Bitlsi. Ne brinite, ovaj post neće biti posvećen istoriji liverpulske četvorke. Ovo je post posvećen tome kako su Bitlsi postali to što jesu. Odnosno, ovo je post posvećen Brajanu Epstinu, njihovom menadžeru i čoveku koji ih je smestio na tron najvećeg benda svih vremena, kao i o grafičkom romanu Peti Bitls, koji govori upravo o ovom čoveku.

Peti Bitls je grafički roman čije čitanje nam je omogućila izdavačka kuća Makondo, koja je jedna od par kuća kod nas koja je okrenuta ka stripovima. Ljudi koji stoje iza ovog stripa jesu Vivek Dž. Tiveri, poznati brodvejski producent, kao i crtač Endrju Robinson. Robinsonovo ime je poznato u svetu stripa zbog njegovog specifičnog stila koji je zaista fenomenalan. Kao i prethodni grafički roman o kom sam pisala ovde, i Peti Bitls obiluje sjajnim ilustracijama, a od mašte ljudi koji su radili na ovome zastaje dah. Što se tiče scenarija i priče, to je već nešto posebno. Godine 1961. mladi Brajan radi u prodavnici ploča koju drži njegova porodica i sasvim slučajno načuje mušteriju kako traži ploču My Bonnie, tamo nekog benda koji se zove The Beatles. Kako mu je ime bilo nepoznato, raspituje se i odlazi u Kavern, klub u kom su redovno svirali. Ono što je on tamo video je kasnije napravilo prekretnicu u istoriji muzike. Iako nije imao nikakvog znanja niti iskustva u bavljenju tim poslom, on je pozvao Bitlse na sastanak i ponudio im da im bude menadžer. Video je nešto u njima i istog trenutka pomislio – ovi momci su nešto posebno i ja ću im pomoći da postanu najveći rok bend na svetu. Biće veći od Elvisa, mislio je. Svi su mu se smejali i niko mu nije verovao. The rest is history. Nećemo pričati o fenomenu bitlmanije, koji je daleko od isključivo muzičkog fenomena i koji je tema višedecenijskih mentalnih fiskultura raznih sociologa i rok kritičara. Pričećemo o tome da postoji strip, odnosno grafički roman koji govori o tome ko je stajao iza toga da Bitlsi postanu taj fenomen.

Peti Bitls

Brajan Epstin je inače bio Jevrejin i gej. Biti gej je u to vreme u Britaniji bilo protivzakonito, te možete zamisliti agoniju kroz koju su gej ljudi prolazili. Ne možemo ni da pojmimo to da tebi zakon brani da budeš to što jesi. Brajan je bio strašno, ali strašno usamljen. Prvo je konkurisao za vojsku, gde je bio odbijen. Želeo je da postane modni kreator, i tu su ga oduvali. Na kraju se uhvatio za jedan bend koji se sastojao od četvorice momaka koji nisu imali pojma kuda dalje. Teško je poverovati u to, ali ambicije Džona Lenona (ma koliko kasnije bio lud) su bile na nivou želja da sviraju u malo boljim klubovima. A Brajanova ambicija za njih je bila da sviraju širom sveta. Oni jesu imali talenat, ali postoje vanserijski talenti koji se izgube u masi. Oni su imali sreće što ih je on video i pitanje je da li bi postali to što jesu da nije bilo njega. Brajan Epstin je svetu dao nešto neverovatno. A šta je njemu svet dao? Ništa dobro – anksioznost, depresiju, patnju takvu da nije mogao da zaspi bez tableta, od čije prevelike doze je i na kraju preminuo vrlo mlad.

Okej, sad znate donekle Brajanovu priču i zašto biste sad pobogu čitali strip kad možete da pročitate ovo ovde ili da proguglate dalje? Pa zato što je strip na jedan prosto genijalan način ukombinovao Brajanov život, Bitlse, Džonovo povremeno ludilo, previranja u svetu, Kenedijev atentat i na kraju taj večiti rivalitet između Amerike i Britanije kad je rok muzika u pitanju. Najvažnije od svega, ovaj strip je konačno stavio u fokus čoveka koji je stajao iza svega, a ne same Bitlse. Naravno, valja spomenuti i to da je napisan veoma lepo i prepun je metafora. Kroz celu priču se provlači motiv matadora i njegove borbe sa bikom. Da li je Epstin tim sportom zaista bio fasciniran, ne znamo. Ali znamo da su svakako autori ovog stripa tu metaforu kreirali savršeno za jednog čoveka kakav je on bio. Ljudi više i od samog bika gledaju matadora i bivaju fascinirani njegovim pokretima i odorom. A on se bori za goli život dok tim ljudima pruža zabavu, šou, pruža im svoj život i na kraju nadu. Naravno, sve je ovo propraćeno savršenim ilustracijama od kojih je čuvena  epizoda nastupa Bitlsa na Filipinima nacrtana potpuno drugim stilom. Inače, Bitlsi su 1966. bukvalno proterani sa Filipina jer se nisu pojavili na prijemu na koji ih je pozvala prva dama, te su joj time naneli tešku uvredu. Eto, sad znate i zašto je ta epizoda prikazana malo drugačije.

Sve u svemu, ovo je grafički roman za svakoga. Znači, nije bitno da li ste poklonik Bitlsa ili ne. Ovo je pre svega jedna topla, ljudska priča koja bi većini bila zanimljiva. Voleli ste Bohemian Rhapsody iako možda niste slušatli Queen, zar ne? Postoje bendovi poput Kvina, čija je veličina neosporna. Postoje i Bitlsi (okej, i Stounsi) koji su veći  od Kvina. Postoje tako neki ljudi koji promene svet i koji mu pruže  nešto do tada neviđeno, nešto revolucionarno – ljudi poput Brajana Epstina.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *