Školska lektira: 5 knjiga koje treba pročitati i posle dvadesete

Školska lektira – za neke uživanje, za neke najveća noćna mora. Uvek je bilo onih ljudi koji su čitali sve lektire redom  i onih koje to nije ni najmanje interesovalo i jedini kontakt sa lektirom im je bio kroz čuvene interpretacije. Ranije bih, kao i svaka savesna štreberka, možda i osudila tako neko ponašanje. Možda bih rekla – čitajte lektiru, ona je obavezna s razlogom, postoje knjige koje se jednostavno moraju pročitati, iako spadaju u takozvane teške knjige! Sada to nikako ne bih rekla. Da, te određene knjige jesu s razlogom obavezna školska lektira, jer nose određenu poruku koja je večna i univerzalna. Ali ne – nisu sve najpogodnije za čitanje u srednjoj školi prosto jer ih neće svako u potpunosti razumeti. 

Marko sa bloga Bukmarkić je imao sjajan podcast na temu obavezne lektire, koji me je naterao da malo preispitam koje knjige su mi se zapravo iskreno svidele, a da su bile u okviru školske lektire. Došla sam do zaključka da sam ja mnoga od tih dela tek kasnije pročitala i u potpunosti razumela. Naravno, ima mnogih koja su mi se i tad dopala, ali postoje neka koja sam očigledno mnogo bolje doživela nekoliko godina kasnije.

Koje su to knjige iz opusa lektire koje treba da pročitate ponovo posle dvadesete godine?

1.Derviš i smrt, Meša Selimović

derviš i smrt

Ova knjiga je meni bila još tad jedan od favorita. Međutim, smatram da je ovo delo kom se treba zaista posvetiti. Selimović piše sa takvim umećem i takvom emocijom, da na momente prosto morate da zastanete i divite se rečima koje je upotrebio u tekstu. To je bukvalno jedan momenat divljenja za koji treba odvojiti vreme. Knjiga sama po sebi nije preobimna, ali prosto zahteva čitaoca koji je spreman da joj se prepusti i uživa u njoj. Srednjoškolac za to nema vremena. On ima vremena da je pročita, ali ne i da uživa u njoj. Opet se ograđujem, verovatno ima mnogo ljudi za koje ovo ne važi. Ali ja govorim o većini, a činjenica je da većina ne čita školsku lektiru. Dakle, ukoliko razmišljate da se vratite nekoj knjiga iz školske lektire, neka vam ovo bude pri vrhu liste. Znam mnogo ljudi koji je u srednjoj školi nisu čitali, a posle su odlepili za njom. I ne, ne mora da znači da bi im se i u srednjoj školi svidela. Ponavljam, većina tih ljudi nije bila zainteresovana za školsku lektiru, tako da bi im to bilo samo bespotrebno mučenje – pročitali bi je zarad ocene, sutradan već zaboravili o čemu se radi i samim tim bili na velikom gubitku.

2.Majstor i Margarita, Mihail Bulgakov

majstor i margarita

Evo knjige koju uvek pominjem kad je ova tema u pitanju. Čitala se u 4. godini kao obavezna školska lektira i tad je još bila jako zanimljiva, ali nisi baš siguran što. Verovatno zbog toga što đavo dolazi u Moskvu pa ti je to kul jer si buntovnik i voliš sve što je malo kontaverzno. Ali ti ipak ne znaš zbog čega je to nešto kontraverzno. Tebi je bitno da, po svaku cenu, bude neuobičajeno i da iskače malo iz nekog ustaljenog kalupa. Zato ti ova knjiga zaista bude kul. Ali ne znaš zašto je ona zapravo kul. To shvatiš tek kad je pročitaš posle dvadesete, jer već imaš izgrađen ukus i možeš da joj pristupiš na drugačiji način. Ok znam, u školi se radi analiza i sve se đacima objasni. Ali koliko đaka sluša tu analizu? A koliko ih hvata zjale dok profesor objašnjava šta predstavlja Ješua Ha-Nocri.

3.Nečista krv, Borisav Stanković

nečista krv

Ovo je delo na koje me je takođe podsetio Marko, a koje u principu nije nešto preterano teško za čitanje niti razumevanje. Međutim, sama tematika ovog dela je pomalo slična Stajnbekovom romanu Istočno od raja, te možda ne bi bilo loše pročitati ih jedan za drugim. Porodično nasleđe je tema o kojoj je zaista mnogo pisano, ali je večno aktuelna. U ovom romanu sam termin nečista krv dobija svoje potpuno značenje tek možda kad se pročita zajedno sa nekim drugim delima koja o tome govore. To je glavni razlog zbog kog se Nečista krv našla na ovoj listi.

4.Seobe, Miloš Crnjanski

Crnjanski je pisac koga nekako često zaboravljamo kad govorimo o domaćim piscima, a time mu činimo veliku nepravdu. A Seobe su možda i najveći i najbitniji roman srpske književnosti. Ovo je knjiga koja, u okviru srpske književnosti, parira Braći Karamazovima – što po sličnosti teme, što po ideji koja stoji iza dela i poruci koje ono nosi. Međutim, ovo je delo koje je većini srednjoškolaca izuzetno dosadno jer je jako obimno i sporo. Hteli mi to da priznamo ili ne, jako je mali broj onih kojima je ovo delo baš super u tom periodu. A Seobe su delo koje zaista treba pročitati i koje ima neverovatnu težinu. Upravo zbog toga ova knjiga mora da se čita kao školska lektira. Međutim, veliki broj ljudi ne poželi da je pročita kasnije jer im bude dosadna u školi. Naravno, imajmo na umu da se ovde ne priča o ljudima koji gutaju knjige i od malena čitaju klasike. Seobe su, po mom mišljenju, roman koji bi svako od nas trebalo da pročita. Treba da se čita kao lektira, ali obavezno još jednom posle dvadesete, jer se tad u potpunosti shvati cela njegova težina.

5.Stranac, Alber Kami

Stranac mi se našao na ovoj listi, ne zato što mislim da ne može skroz da se shvati u srednjoj školi, nego zato što smatram da je to knjiga koja uvek iznova fascinira čitaoca. Sjajna je srednjoškolcima, sjajna je posle dvadesete, sjajna je posle pedesete i zauvek. Pritom, da ne pričamo da je ovo delo koje zaista može da se pročita za dan-dva jer ima svega stotinak strana. Knjiga koja se na ovakav način bavi temom otuđenosti čoveka i ima ovakvu filozofsku podlogu, ne može nikad biti previše puta pročitana. Ovo je delo koje udara in medias res, a odlikuje ga jednostavnost stila i veoma jasna ideja. Stranac je knjiga koja poteže pitanje čovekove lične slobode u okviru društva u kom vladaju određene ustaljene norme. Dakle, tema koja nikad nije dovoljno puta ispričana i uvek je aktuelna. Zbog toga je ovo, kao i ostala Kamijeva dela, nešto što treba pročitati nekoliko puta u životu – svaki put će vas podsetiti na neke bitne stvari i iznova fascinirati.

Kao da me je ovaj veliki gnev očistio od zla, oslobodio nade u ovoj noći prepunoj znamenja i zvezda, ja sam se prvi put predao onoj prijatnoj ravnodušnosti sveta. Iskusivši da je toliko slična mojoj, da mi je posle svega tako bratski bliska, osetio sam da sam bio srećan i da sam to još i sada. I da se samo sve svrši, samo da se osetim manje sam, preostaje mi da poželim da na dan mog pogubljenja bude mnogo gledalaca i da me dočekaju s povicima mržnje. 

One thought on “Školska lektira: 5 knjiga koje treba pročitati i posle dvadesete

  1. Daaaaa, Derviš i smrt je savršenstvo!!!! Slažem se sa tvojim izborom, ja bih još samo dodala i Proces i Hazarski rečnik (koji kod nas nije bila obavezna lektira pa sam samo ja pročitala).

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *