Toni Morison: Voljena – istorija ropstva i njegove posledice

voljena, toni morison

Kada je reč o knjigoljupcima, svaka knjiga koja im se jako dopadne bude najbolja na svetu, tako da najviše vole da drugim ljudima pričaju kako je apsolutno savršena i predivna. Takođe, dosta knjigoljubaca prosto oseća unapred koja će im se knjiga dopasti ili ne. Za neke knjige jednostavno znate da su prave za vas i da ćete u njima uživati. Sa apsolutnom sigurnošću mogu da kažem da je knjiga Voljena, američke nobelovke Toni Morison, jedna od njih. 

Toni Morison je američka spisateljica i dobitnica nekoliko prestižnih nagrada. Pored toga što je dobila Pulicerovu nagradu 1988. godine za roman Voljena, ona je dobitnica i Nobelove nagrade za književnost. Glavna tema njenih romana jeste život afroamerikanaca tokom ropstva, kao i nakon ropstva. Volela bih da mogu da kažem da vam njene knjige neće biti interesantne ukoliko vas ta tema ne interesuje. Ali to bi bila velika greška, prosto zato što je ropstvo zapravo jedna od najvećih sramota ljudskog roda. I upravo ako ne znate mnogo o tome, upravo tad bi i trebalo da pročitate i naučite nešto novo. A ako vas interesuje, onda će vas roman Voljena sasvim sigurno oduševiti

Glavna junakinja ovog romana je bivša robinja, crnkinja Seta. Naracija u romanu je takva da čitalac prati Setu u trenutku pripovedanja, za vreme ropstva, kao i nakon što je pobegla. Seta je, sa još nekoliko likova iz romana, bila robinja na imanju koje se zvalo Slatki dom i koje je bilo sve samo ne slatko. Nakon smrti gazde Garnera, koji je bio korektan prema svojim robovima, dolazi novi nadzornik – učitelj. Učitelj je nemilosrdan prema njima, tako da robovi odlučuju da pobegnu. Neki ne uspeju u tome, ali Seta uspeva da trudna pređe reku Ohajo i da se sva krvava i sa novorođenčetom u rukama domogne kuće svoje svekrve – Bejbi Sags. Da ne ispadne da prepričavam roman, reći ću samo još jednu stvar. Nakon bega, učitelj ipak pronalazi Setu i njenu decu i dolazi po njih sa šerifom da ih vrati na imanje. Ono što je Seta tada učinila je bilo dovoljno da ga zapanji do te mere da ih ostavi na miru. Ona preseca grkljan svojoj dvogodišnjoj ćerki, kako ona sama ne bi dopala ropstva i bila žrtva najužasnijeg nasilja i silovanja. Ovo zaista nije neki spojler, zato što ovo saznajemo na samom početku romana, pa i na korici Laguninog izdanja. Poenta ovoga nije taj ishod, već osećaj koji je Seta posle toga nosila u sebi i kako je on polako uništio. Njenu kuću je tad zaposeo duh mrtvog deteta, tako da je cela zajednica počela smatrati ludačom. Nakon niza nekih događaja, susreta sa poznatim ljudima i nekadašnjim prijateljima, dobijamo i određeni closure na kraju romana.

Iako sad deluje da vam je roman skroz prepričan, nemojte misliti da jeste. Takođe nemojte misliti da je ovo neki glup psihotriler, gde duh mrtve bebe zaposeda kuću ili tako nešto.  Poenta ovog romana nije neki neočekivani obrt, niti razrešenje  misterije. Ideja jeste da stvorimo sliku o tome šta je to ropstvo donelo i kako su ti ljudi živeli nakon njegovog ukidanja. Seta, kao i ostali likovi u romanu, nosi jako duboke ožiljke od kojih nikada ne uspeva da se oporavi.

Likovi

Seta je glavna junakinja i nju odlikuju neverovatna odlučnost, upornost i prkos. Ona je trudna uspela da pobegne iz ropstva, da se porodi usput i sa novorođenčetom pređe reku Ohajo. Da ne pričamo o tome da je i pre bega bila sva u ranama od bičevanja i silovanja. Zamislite samo da uspete da uradite tako nešto, znajući koje su posledice ako budete uhvaćeni. Uspete da pobegnete i pored svega toga, a onda vas nađu i svi snovi o slobodi vam se sruše u sekundi. Ne samo o vašoj slobodi, nego i slobodi vaše dece. Kada je pobegla, Seta je došla u kuću Bejbi Sags, koja je bila njena svekrva i čija sloboda je bila otkupljena pre toga. Bejbi Sags je jedan od najinteresantijih likova u knjizi. Nakon što je postala slobodna, ona je na neki način postala zaštitnica i propovednica jedne male zajednice crnaca. U njenoj kući su se okupljali i nalazili utehu i ljubav. Još dva veoma bitna ženska lika su dve Setine ćerke – Denver i Voljena. Denver je ta koju je Seta rodila dok je bežala. A Voljena je ona koju je ubila da ne bi pala u ropstvo. Kako sad – ubijena je, a pojavljuje se u knjizi? E pa to je nešto što je Toni Morison ovde maestralno uradila.

Njoj je pošlo za rukom da napiše roman koji na tako jeziv i brutalan način oslikava traume koje su ti ljudi nosili. Zamislite da ste vi osoba koja kao da i nije osoba. Vi pripadate drugim ljudima. Vaše ruke nisu vaše i vaša deca nisu zapravo vaša. Ako ste žena, vredite više od muškarca jer ste pogodni za rasplod. Da, upravo je to reč koju ona koristi u ovoj knjizi i upravo tako i jeste bilo. Toni Morison uspeva da, bez trunke patetike, ispriča kako je to ropstvo izgledalo. Ceo roman odiše jako jezivom atmosferom i bukvalno vas vuče da ga čitate, iako nije nikakav triler niti misterija. Ono što vas ovde vuče da čitate jeste upravo to psihološko stanje junaka za vreme i nakon ropstva, koje nam Morison tako spektakularno opisuje. Talenat Toni Morison je zaista neverovatan. Ali isto tako je neverovatna i njena ljudskost i to sa koliko emocija ona nama prikazuje život ovih junaka. Kad neko pomisli na ženu koja je ubila rođeno dete, kao što je Seta to učinila – javlja se neki osećaj besa i gorčine gde nam je osuda urođena reakcija. Međutim, Morison ovome prilazi sa neverovatnim saosećanjem i nežnošću. Ovo je knjiga od koje ćete se bukvalno ježiti i gde ćete biti na ivici da zaplačete, ali ne zato što je kraj tužan – jer nije. Prosto sama spoznaja tolikog ljudskog bola, kao i to kako nas Toni Morison dovodi do te spoznaje je dovoljno da natera čoveku suze na oči. I zato neka vam ova knjiga bude na listi želja i neka vam prekine čitalačke planove, jer je zaista vredna toga.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *