Trejsi Ševalije: Jedna nit – roman za kišne dane

Istorijska fikcija je žanr koji je već dugo veoma popularan. Pisci poput Trejsi Ševalije, Filipe Gregori pa čak i Irvina Jaloma, koji se više oslanja na psihoanalizu i filozofiju, uspeli su da nam neke možda suvoparne činjenice približe kroz likove u svojim romanima. Oni koriste stvarne istorijske likove i događaje, ali pišu o njima kao da čitamo klasičnu fikciju i na taj način nam omogućavaju da ih bolje razumemo. Istorijska fikcija je upravo to njihovo oživljavanje – davanje karakternih osobina likovima iz istorijskih udžbenika i stavljanje istih u određeni kontekst i dijaloge. Tako čitalac, umesto da čita puko navođenje činjenica, ima ipak malo lepšu sliku o nekom dobu ili bitnom istorijskom događaju, ma koliko da je piščeva mašta tu odradila svoj posao. Upravo ta mašta uspeva da udahne život tim likovima, pa je zbog toga i interesantno čitati.

Još od Devojke sa bisernom minđušom Trejsi Ševalije, koju sam jako davno čitala, snebivala sam se da uzmem bilo koji njen drugi roman. Razlog tome je bio to što mi se ta knjiga toliko dopala I što sam u njoj toliko uživala, da nisam želela da pokvarim taj utisak. Trejsi Ševalije je u tom romanu dala život jednoj slici, koja je posle romana postala još poznatija i popularnija. Novi roman ove spisateljice, pod imenom Jedna nit, stigao je u Lagunu tek pre koju nedelju, te sam ja odlučila da ga pročitam i podsetim se Trejsinog živopisnog stila.

Trejsi Ševalije, Jedna nit

Radnja romana Jedna nit smešten je u Englesku između dva svetska rata. Glavna junakinja, Vajolet Spidvel, u tom trenutku ima 38 godina, neudata je i seli se u drugi grad. Vajoletin verenik je poginuo u Prvom svetskom ratu, te je ona jedna od takozvanih prekobrojnih žena. Koliko god taj termin zvučao užasno, on je u Engleskoj zaista postojao. Naime, u Velikom ratu je poginulo preko 700.000 britanskih muškaraca, što je mnogo uticalo na život tadašnjih mladih žena. Zbog te neuravnoteženosti između broja muškaraca i žena, mnogo žena je ostalo neudato, a u to vreme život neudatih žena nije bio nimalo lak. Patrijarhat je nešto što svima nama i dan-danas visi nad glavom, a tad u mnogim državama žene nisu imale ni pravo glasa. Pošto je izgubila i verenika i brata u ratu, Vajolet je bila osuđena na život sa majkom koja je ceo život nipodaštavala i prema njoj se ophodila veoma ružno. Tako ona, pritisnuta svim tim, prihvata posao daktilografkinje u Vinčesteru i seli se tamo (čitavih 20 kilometara dalje). U novom gradu Vajolet upoznaje grupu vezilja, koje vezu molitvene jastučiće za vinčestersku katedralu. Obuzeta željom da stvori nešto večno i ostavi nešto iza sebe, pošto već zna da neće imati potomstvo, ona im se pridružuje i postaje jedan deo te ženske zajednice koja stvara mala umetnička dela.

Ono po čemu su dela Trejsi Ševalije, između ostalog, poznata, jesu njeni veoma verni i detaljni opisi. Kao kad u Devojci sa bisernom minđušom opisuje boje i pokrete četkice, tako i ovde do najsitnijih detalja opisuje različite motive i bodove, arhitekturu katedrale i zvuk njenih zvona. Ona zaista zna kako da uvuče čitaoca u čitavu tu atmosferu, tako da čitalac vidi svaki taj prizor pred sobom. Knjiga je protkana i prelepim opisima britanskih pejzaža u kojima ćete zaista uživati. Celokupna atmosfera u ovom romanu je veoma lepa, što ovu knjigu čini jako pitkom i laganom za čitanje.

Ipak, sama priča ima i poneku manu. Pošto nije kao da se ovde samo radi o vezu i katedrali, u nekim momentima nailazimo i na neke potpuno, po mom mišljenju, bespotrebne momente, kao kada glavnu junakinju pokušava da prati neki jezivi čovek kroz polja kukuruza. U tim trenucima je pokušala likovima da da i pomalo misterije, ali to je nešto za čim ovde prosto nije bilo potrebe jer zaista nije bitno za razvoj likova niti za samu radnju. Takođe je u ovu priču, koja bi trebalo da bude o jednom zajedništvu i solidarnosti u predvečerje Drugog svetskog rata, stigla da ubaci i ljubavnu priču koja je takođe potpuno izlišna. Treba ipak imati na umu da je ovo istorijska fikcija i da ona služi da nam bolje dočara neke događaje i oživi određeni period istorije, tako da za nekim momentima zaista nije bilo potrebe. Ne kažem da ne volim ljubavne romane, kažem samo da nisam želela da se Jedna nit pretvori u isti. Ova priča je mogla biti lepa i bez svih tih malih zapleta koji ničemu ne služe. Ima ih mnogo, razreše se odmah i zbog toga ni na koji način ne doprinose priči i ideji romana. A sama ideja je jako lepa, a predstavljena stilom Trejsi Ševalije mogla je biti sjajna. Ideja o tome kako su žene kroz istoriju iz svake tragedije izlazile još jače i samostalnije.

Kao što je već navedeno, zbog manjka muškaraca posle Prvog svetskog rata, mnogo žena je ostalo neudato. Međutim, granica za ulazak u brak je znatno pomerena zbog toga. Mnoge od njih koje su neposredno posle rata imale 20 godina, tek mnogo kasnije su nalazile partnere i u brak ulazile sa 40 godina. U ovom periodu su izvojevana i najvažnija prava žena, kao što je pravo glasa. Pošto je bila prepuštena sama sebi, bez muškarca da se brine o njoj, žena se neretko okretala drugoj ženi i ta prijateljstva su prerasla u jednu veliku i značajnu zajednicu, a kasnije i u pokret. Neudata žena je kroz istoriju uvek bila marginalizovana i na nju je društvo gledalo ispod oka, pitajući se šta to sa njom nije u redu. U celoj toj užasnoj situaciji, žene su osetile da je ipak moguće biti sam, zaposliti se i sam zarađivati za život, tako da je i njihova sloboda počela da se prostire van granica unutar kojih je bila.

Roman Jedna nit je roman koji se zaista čita veoma brzo, zbog laganog jezika i stila kojim Trejsi Ševalije piše. Ovo je knjiga savršena za kišne dane, kad vam treba samo razbibriga ili odmor od teških knjiga. Priča zaista ima nedostataka i potpuno izlišnih momenata, ali sama ideja koja iza nje stoji zaista otvara prostor za dalja razmišljanja i istraživanja. Ta ideja je nešto zbog čega ovu knjigu vredi pročitati, pa makar i samo u svrhu uživanja u Trejsinim magičnim opisima britanskih sela, velelepnih katedrala i ručnih radova koja su mala umetnička dela.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *