„Urugvajka”, Pedro Mairal – kratak roman o potrazi za srećom

Oktobar je kod nas oduvek rezervisan za kupovinu knjiga i sajamske popuste. Iako ove godine sajma nema, domaći izdavači su ipak odlučili da nas obraduju popustima i novim izdanjima, tako da je jedina razlika u tome što ćemo svi izbeći gužve i haos koji sajamske hale neminovno donose. Ako pratite novitete kod izdavača, roman Urugvajka je nešto što nikako nije moglo da vam promakne. U pitanju je roman argentinskog pisca Pedra Mairala koji je kod nas početkom oktobra izdala Booka – dakle nešto baš skroz novo. Urugvajka je inače 2017. godine proglašena za najbolji roman na španskom jeziku, a kod nas je izašla baš u pravo vreme da nas odvede u osunčani Montevideo i na plaže Južne Amerike, da makar na kratko zamislimo da nismo zarobljeni u kišnom Beogradu. 

Urugvajka, Pedro Mairal

Glavni junak ovog romana je pisac Lukas Pereira, za koga se čini da mu baš ništa u životu ne ide od ruke. Izdržava ga žena, za koju sve vreme sumnja da je vara, oseća se zarobljeno sa njom u braku iz kog je nestalo apsolutno sve ono što ih je ranije činilo srećnim. Roman je napisan u prvom licu u formi pisma koje Pereira piše svojoj ženi nakon njihovog rastanka i u kom pokušava na neki način da joj objasni šta se sa njim dogodilo. Priče otprilike kreće ovako. Nekoliko meseci pre svega toga, on na jednom književnom festivalu u Urugvaju upoznaje Geru, devojku koja ga momentalno osvaja svojom lepotom. Po povratku u Buenos Ajres, on sa njom nastavlja dopisivanje sve do dana kada konačno treba da ode u Montevideo da pokupi honorar i da iskoristi priliku da se ponovo vidi sa njom. Naravno, čim je ugledao, senzacije se vraćaju i počinje ludilo. Ceo taj dan sa njom biće ispunjen svakakvim događajima koji su sve samo ne povoljni za glavnog junaka, a njegov povratak u Buenos Ajres biće prilično neprijatan. Sve što bi se reklo više od ovoga nosi sa sobom opasnost da vam pokvari doživljaj čitanja, tako da ćemo se ovde zaustaviti što se radnje tiče. 

Roman je napisan u prvom licu, a Pereira se obraća upravo svojoj supruzi kao da joj piše pismo, sve vreme objašnjavajući nemile događaje koji su ga snašli tog dana koji je trebalo da bude lep i ispunjen zbog sastanka sa mladom Gerom. Ona je za njega predstavljala neku vrstu potrage sa srećom koja se u njegovom braku izgubila. Osim toga što Pereira opisuje sve te događaje, on se sve vreme vraća i na svoj život u braku i pokušava da pronikne u to kako se i gde izgubilo uzbuđenje i žar. Dakle, kroz njegovo obraćanje ženi čitalac zapravo ima priliku da prisustvuje jednom pokušaju junaka da uđe u sebe, da prokopa i pročačka po ostacima jednog života i da vidi šta je to što bi njega zapravo učinilo srećnim. Epizode iz bračnog života su u nekim delovima romana toliko sjajno opisane, da bi skoro svako ko je nekad delio život sa drugom osobom mogao da se pronađe. Frustracija, nezadovoljstvo i neispunjena očekivanja dovode obe strane do one sitničavosti, kada više niko nije u stanju da sagleda situaciju realno i kada i najmanje sitnice predstavljaju ogroman problem. A kada to dugo traje, dolazi do kulminacije. Onaj dan u Montevideu je za Pereiru svakako bio neka vrsta kulminacije, a ono što ga je dočekalo nakon što se vratio kući definitivno nije očekivao (a da se podsetimo – očekivao je da ga žena vara sa drugim tipom). Pored svega toga, ovde se provlači i pojam porodice i izuzetno je bitan za celu priču. Čitaocu je na samom početku jasno da se glavni lik obraća ženi nakon njihovog rastanka, dakle to i nije neki spoiler. S obzirom na to da oni imaju dete, rastanak nije tako jednostavna opcija. Ipak, na kraju deluje kao da i sami shvataju da je tradicionalni koncept porodice nešto što je sad već podložno promenama i da porodica može da funkcioniše na različite načine, a da to ne bude na štetu deteta. Dakle, Pedro Mairal nam je na jedva 140 strana ovde pružio jednu zaista zanimljivu priču i materijal za razmišljanje.

 Inače, roman je napisan veoma pitko i cela atmosfera je takva da lako možete da se osetite kao da ste na dan pobegli u neke toplije krajeve. Pošto je struktura takva da nam pisac odmah na početku daje naznake kakav je bio krajnji ishod Lukasovog puta u Montevideo, kao i šta se desilo sa njegovim brakom, ovaj roman se čita zbog toga što zaista želite da otkrijete kako je do toga došlo. Ne možemo naravno reći da je ovo triler, daleko od toga, ali veoma je uzbudljiv i zaista nabijen događajima, tako da se baš brzo čita. Pored toga, imamo junaka koji je osmišljen tako da čitalac sve vreme ima potrebu da interveniše i da ga izvuče iz situacije u kojoj se nalazi. I tačno se nekako oseti momenat u kom sve kreće naopako, a u tom momentu ćete poželeti da ga zaustavite jer vidite da ide u propast, ali ćete i saosećati s njim u potpunosti jer vam je jasno koliko je nesrećan. Sve u svemu, Urugvajka je jedan mini rolerkoster od romana koji svakako treba pročitati ako vam je potrebno nešto pitko i lagano, a da ima dobru priču i da je kvalitetno. Ako je to ono što trenutno tražite, ovo je definitivno knjiga za vas.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *