Vernon Trodon, 2. tom – nastavak priče o otpadnicima koje smo zavoleli prošle godine

Serijali i dela u više tomova mogu često biti nezgodan izbor za čitaoce. Ili nekad ljudi misle da su nezgodan izbor. U principu, nisu. Zar nije super to iščekivanje, taj osećaj uzbuđenosti kad jedva čekate da izađe sledeći deo? Ako ste čitali Napuljsku tetralogiju u vreme kad je izlazila kod nas, poznat vam je osećaj. Isto važi i za roman Vernon Trodon, francuske spisateljice Viržini Depent. Ovo je knjiga u tri toma, od kojih su kod nas dva izadata od strane izdavačke kuće Booka, a treći željno iščekujemo u aprilu. Inače, Viržini je sama po sebi veoma zanimljiva ličnost i kada biste nešto malo više pročitali o njenom životu, ubeđena sam da biste poželeli da čitate ovu knjigu. S obzirom na to da je o prvom delu letos ovde objavljen članak, nema potrebe pisati o samoj radnji. Ipak, ima potrebe reći nešto o tome zbog čega činjenica da je neki roman u više tomova ne treba da vam bude kočnica za čitanje, već naprotiv – da vas upravo ta činjenica privuče.

Što se tiče romana Vernon Trodon, prvi deo je takav da se upoznajemo sa junacima i celokupnom pričom. Odmah da kažem – ako vas kraj prvog dela ne povuče da čitate dalje, znači da ovaj serijal nije za vas. Ono što je Depent uradila, jeste da je prvi deo završila tako da možete slobodno tu i stati. Prvi deo može da se čita kao knjiga za sebe. Znači, možete prihvatiti neki nedovršen i neodređen kraj kakav često pisci ostave namerno, a ne morate. Mene je upravo taj kraj navukao da poželim da čitam dalje jer je upravo tako neodređen i morala sam da saznam šta se dalje dogodilo sa ekipom. Uglavnom, šta sam naučila u drugom delu? Pre svega, junaci ove knjige su otpadnici od društva i to se tek sad tako dobro vidi. U drugom delu oni pronalaze Vernona, koji je sad već postao pravi pravcati klošar i spava u parku sa ostalim klošarima. Ako se sećate, njega su tražili zbog nekog spornog snimka. E pa, snimak je ugledao svetlost dana, krivci za smrt Votke Satane su manje-više razotkriveni (da, sve se vrti oko smrti porno glumice koja se zvala Votka Satana). Dok čitate prvi deo, nije vam baš najjasnije da li je to jedna užasno mizogena priča ili jedan manifest feminizma. 

Vernon Trodon 2

Na kraju prvog dela shvatite da nije mizogena, ali tek u drugom delu zapravo vidite koliko je feministička! Sama struktura romana ostaje ista. Svako poglavlje je tok svesti jednog od junaka, samo što se fokus sa Vernona pomerio na njih. Njihove priče se prepliću i mi saznajemo koje su ih okolnosti dovele tu gde jesu, ko je uticao na njih i zbog čega su takvi kakvi su. Veoma bitan lik u knjizi je i sam Pariz. Ovo je jedna od onih knjiga gde grad prestaje da bude samo mesto događaja, već i jedan od glavnih likova. Viržini je nastojala, a i uspela u tome, da nam prikaže Pariz onakav kakvim ga često ne zamišljamo. U knjizi on nije glamurozan i sjajan, nema onog luksuza koji za njega često vezujemo. Ovaj Pariz je drugačiji – mračan, turoban, a opet nekako lep.

Svakako voli Pariz. Od Por de la Šapela do Monparnasa. Voli kako se njegovi različiti slojevi nižu, protivreče jedan drugom, ukrštaju se i naglo se menjaju. Ponekad su dve ulice dovoljne da pređeš iz jednog kraja u drugi, a ponekad je granica jedan omanji bezlični blok. Voli mešavinu turista, šljama, Kineza, provincijalaca, intelektualaca, kaćiperki, bankara i kasirki – svi se u isto vreme osećaju na svome, ne žive u istom gradu, a ni u sasvim različitom. Jednog dana ćemo se sećati Pariza na početku trećeg milenijuma kao mahnitog Vavilona, i biće teško zamisliti da je toliko različitih ljudi uspelo da živi zajedno u pravom miru. Bradati štreberi, ultradesničarski pederi, jevrejski dileri, srednjoškolke, američki boemi i džanki revolucionari…Svaki izraz je moguć, a i ona je deo tog mozaika. I pored toga što ne prestaje da se žali kako se sve menja i to uvek nagore, još uvek se oseća kao kod kuće u ovom pretrpanom gradu.

 U drugom delu Vernon Trodon poprima jednu pravu girl power dimenziju i, ako su i dominirali u prvom delu, muškarci ovde bivaju bačeni u drugi plan. Junakinje Hijena, Ajša i Pamela Kant postaju fokus ovog romana. Naravno,  sve se i dalje vrti oko Vernona koji dobija neku neodređenu ulogu gurua cele te ekipe, ali one ovde najviše delaju i one su pokretači cele priče. Da podsetimo – Hijena je profesionalna uništiteljka karijera koja dela onlajn svetu, Ajša je ćerka Votke Satane, umotana u hidžab, a Pamela Kant je porno glumica. Neverovatno je koliko je Viržini uspela da istakne tu žensku snagu! Pogledajte ove junakinje – one su sve tipovi žena koje drugi ljudi gledaju ispod oka iz nekog razloga. Ali ne i ovde – one su hrabre, nije ih briga šta drugi misle o njima i one preuzimaju stvar u svoje ruke kada je reč o obračunu sa zlikovcima. Što se tiče našeg glavnog junaka, Vernona, njegova uloga ovde dolazi do izražaja u punom sjaju. Pošto su tragali za njim u prvom delu, svi junaci mu se sad pridružuju u parku gde spava. Uglavnom to rade iz osećaja krivice u početku, ali kasnije ta veza koja ih spaja biva sve jača. Vernon je, da podsetimo, držao prodavnicu ploča u koju su svi oni dolazili i puštao muziku na njihovim žurkama. Muzika je nešto što spaja ljude – svi igraju u istom ritmu i pevaju isti tekst. Tako Vernon postaje ona nit koja ih sve spaja u drugom delu. U njemu svi vide i mali deo sebe, a njihove mane i nesavršenosti su osnova njihovog prijateljstva. Svi junaci su ovde potpuno različiti, ali se nekako uklapaju u celokupnu sliku i u njoj savršeno funkcionišu. Vernon u drugom delu postaje prilično pasivan lik, ali spontano preuzima ulogu vođe, dok ostali postaju njegovi sledbenici. Da, ekipa poprima oblik kulta, gde je vrhovni sveštenik di-džej, religija muzika, a sledbenici ljudi koje je ostatak sveta odbacio.

Kao i u prvom delu, Viržini ostaje hroničarka našeg društva u njegovom najprljavijem izdanju, piše o alkoholičarima, narkomanima, ali i onim koji su na vrhu lestvice i nimalo nisu nevini. Vernon Trodon je knjiga koja možda nije za svakog, ali svakako jeste za one koji se ne gade da čitaju nešto drugačije i da izađu iz zone komfora. Ova knjiga će vas zaista naterati da razmislite i preispitate neke svoje stavove i ubeđenja, a to jeste odlika onih knjiga koje su bitne i koje ostaju s nama dugo nakon čitanja.

Zaboravićemo. Oprostićemo. Bićemo slabi i blagi. Vernon se gubi. Oseća da njegov brod poleće. Još uvek nema kontrolu nad svojim tripovima, ali više ne pokušava da se opire. Naprotiv, pušta da ga naleti ludila vode. I zna da tokom tih večeri na njih može da računa. Mi smo oni koji su poraženi – i na hiljade nas je. Naći ćemo prolaz.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *